Псалми 38
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Petrus Canisius Bible, 1939 (De Heilige Schrift)
1Господе! Немој ме карати у гневу свом, нити ме наказити у јарости својој.
1Van David; bij het herinneringsoffer. Jahweh, tuchtig mij niet in uw toorn, Kastijd mij niet in uw gramschap:
2Јер стреле Твоје устрелише ме, и рука ме Твоја тишти.
2Want uw pijlen hebben mij getroffen, Uw hand drukt zwaar op mij neer.
3Нема здравог места на телу мом од гнева Твог; нема мира у костима мојим од греха мог.
3Er is geen gezonde plek aan mijn vlees om uw toorn, Niets gaafs aan mijn gebeente om mijn zonden;
4Јер безакоња моја изађоше врх главе моје, као тешко бреме отежаше ми.
4Want mijn misdaden stapelen zich op mijn hoofd, En drukken mij neer als een loodzware last.
5Усмрдеше се и загнојише се ране моје од безумља мог.
5Mijn wonden stinken en dragen Om mijn verdwazing;
6Згрчио сам се и погурио веома, сав дан идем сетан;
6Ik ga gebukt en geknakt, Loop heel de dag maar treurend rond.
7Јер сам изнутра пун огња, и нема здравог места на телу мом.
7Mijn lenden zijn aan alle kanten ontstoken, Geen gezonde plek aan mijn vlees;
8Изнемогох и веома ослабих, ричем од трзања срца свог.
8Ik ben uitgeput en gebroken, En snik het uit door het gekerm van mijn hart.
9Господе! Пред Тобом су све жеље моје, и уздисање моје није од Тебе сакривено.
9Heer, al mijn jammeren is U bekend, Mijn zuchten voor U niet verborgen;
10Срце моје јако куца, остави ме снага моја, и вид очију мојих, ни њега ми нема.
10Wild bonst mijn hart, de kracht ontzinkt mij, Zelfs het licht van mijn ogen is heen.
11Другови моји и пријатељи моји видећи ране моје одступише, далеко стоје ближњи моји.
11Mijn vrienden en makkers keren zich af om mijn plagen, En mijn verwanten staan op een afstand te spotten;
12Који траже душу моју намештају замку, и који су ми злу ради, говоре о погибли и по сав дан мисле о превари.
12Die mijn leven belagen en mijn ongeluk zoeken, Bespreken mijn val, en belasteren mij de hele dag.
13А ја као глув не чујем и као нем који не отвара уста своја.
13Maar ik ben als een dove, die het niet hoort, Als een stomme, die zijn mond niet opent,
14Ја сам као човек који не чује или нема у устима својим правдања.
14Als een man, die niet luistert, En wiens mond geen antwoord meer weet.
15Јер Тебе, Господе, чекам, Ти одговарај за мене, Господе, Боже мој!
15Neen, Jahweh, ik verlaat mij op U: Antwoord Gij, mijn Heer en mijn God;
16Јер рекох: Да ми се не свете, и да се не размећу нада мном, кад се спотакне нога моја.
16Want ik vrees, dat men zich vrolijk over mij maakt, Een grote mond tegen mij zet, nu mijn voeten wankelen.
17Јер сам готов пасти, и туга је моја свагда са мном.
17Ja, ieder ogenblik dreig ik te vallen, Mijn ellende staat mij steeds voor de geest;
18Признајем кривицу своју, и тужим ради греха свог.
18Want ik moet wel mijn misdaad bekennen, En bekommerd zijn over mijn schuld.
19Непријатељи моји живе, јаки су, и сила их има што ме ненавиде на правди.
19En machtig zijn ook, die zonder reden mijn vijanden zijn, Talrijk, die mij onverdiend haten,
20Који ми враћају зло за добро, непријатељи су ми зато што сам пристао за добрим.
20Die goed vergelden met kwaad, Mij ondanks mijn beste bedoeling bestrijden.
21Немој ме оставити, Господе, Боже мој! Немој се удаљити од мене.
21Jahweh, verlaat mij dus niet; Mijn God, blijf niet verre van mij!
22Похитај у помоћ мени, Господе, Спаситељу мој!
22Kom mij spoedig te hulp, Mijn Heer en mijn Heil!
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.