Псалми 38
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1Господе! Немој ме карати у гневу свом, нити ме наказити у јарости својој.
1Начальнику хора, Идифуму. Псалом Давида.
2Јер стреле Твоје устрелише ме, и рука ме Твоја тишти.
2Я сказал: буду я наблюдать за путями моими, чтобы не согрешать мне языком моим; буду обуздывать уста мои, доколе нечестивый предо мною.
3Нема здравог места на телу мом од гнева Твог; нема мира у костима мојим од греха мог.
3Я был нем и безгласен, и молчал даже о добром; и скорбь моя подвиглась.
4Јер безакоња моја изађоше врх главе моје, као тешко бреме отежаше ми.
4Воспламенилось сердце мое во мне; в мыслях моих возгорелся огонь; я стал говорить языком моим:
5Усмрдеше се и загнојише се ране моје од безумља мог.
5скажи мне, Господи, кончину мою и число дней моих, какое оно, дабы я знал, какой век мой.
6Згрчио сам се и погурио веома, сав дан идем сетан;
6Вот, Ты дал мне дни, как пяди, и век мой как ничто пред Тобою. Подлинно, совершенная суета - всякий человек живущий.
7Јер сам изнутра пун огња, и нема здравог места на телу мом.
7Подлинно, человек ходит подобно призраку; напрасно он суетится, собирает и не знает, кому достанется то.
8Изнемогох и веома ослабих, ричем од трзања срца свог.
8И ныне чего ожидать мне, Господи? надежда моя - на Тебя.
9Господе! Пред Тобом су све жеље моје, и уздисање моје није од Тебе сакривено.
9От всех беззаконий моих избавь меня, не предавай меня на поругание безумному.
10Срце моје јако куца, остави ме снага моја, и вид очију мојих, ни њега ми нема.
10Я стал нем, не открываю уст моих; потому что Ты соделал это.
11Другови моји и пријатељи моји видећи ране моје одступише, далеко стоје ближњи моји.
11Отклони от меня удары Твои; я исчезаю от поражающей руки Твоей.
12Који траже душу моју намештају замку, и који су ми злу ради, говоре о погибли и по сав дан мисле о превари.
12Если Ты обличениями будешь наказывать человека за преступления, то рассыплется, как от моли, краса его. Так, суетен всякий человек!
13А ја као глув не чујем и као нем који не отвара уста своја.
13Услышь, Господи, молитву мою и внемли воплю моему; не будь безмолвен к слезам моим, ибо странник я у Тебя и пришлец, как и все отцы мои.
14Ја сам као човек који не чује или нема у устима својим правдања.
14Отступи от меня, чтобы я мог подкрепиться, прежде нежели отойду и не будет меня.
15Јер Тебе, Господе, чекам, Ти одговарај за мене, Господе, Боже мој!
no verse 15 in this text
16Јер рекох: Да ми се не свете, и да се не размећу нада мном, кад се спотакне нога моја.
no verse 16 in this text
17Јер сам готов пасти, и туга је моја свагда са мном.
no verse 17 in this text
18Признајем кривицу своју, и тужим ради греха свог.
no verse 18 in this text
19Непријатељи моји живе, јаки су, и сила их има што ме ненавиде на правди.
no verse 19 in this text
20Који ми враћају зло за добро, непријатељи су ми зато што сам пристао за добрим.
no verse 20 in this text
21Немој ме оставити, Господе, Боже мој! Немој се удаљити од мене.
no verse 21 in this text
22Похитај у помоћ мени, Господе, Спаситељу мој!
no verse 22 in this text
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.