Псалми 57

Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic

Synodal Translation (Синодальный перевод)

1Смилуј се на ме, Боже, смилуј се на ме; јер се у Тебе узда душа моја, и под сен крила Твојих склањам се док не прођу невоље.

1Начальнику хора. Не погуби. Писание Давида.

2Призивам Бога Вишњег, Бога, који ми добро чини;

2Подлинно ли правду говорите вы, судьи, и справедливо судите, сыны человеческие?

3Да пошаље с неба и сачува ме, да посрами оног који тражи да ме прождре; да пошаље Бог милост своју и истину своју.

3Беззаконие составляете в сердце, кладете на весы злодеяния рук ваших на земле.

4Душа је моја међу лавовима, лежим међу онима који дишу пламеном. Зуби су синова људских копља и стреле, и њихов језик мач оштар.

4С самого рождения отступили нечестивые, от утробы матери заблуждаются, говоря ложь.

5Узвиси се више небеса, Боже, по свој земљи нека буде слава Твоја!

5Яд у них - как яд змеи, как глухого аспида, который затыкает уши свои

6Метнуше замку ногама мојим, и стегоше душу моју, ископаше преда мном јаму, и сами падоше у њу.

6и не слышит голоса заклинателя, самого искусного в заклинаниях.

7Утврдило се срце моје, Боже, утврдило се срце моје; певаћу Те и славићу.

7Боже! сокруши зубы их в устах их; разбей, Господи, челюсти львов!

8Пробуди се, славо моја, пробуди се, псалтире и гусле; устаћу рано.

8Да исчезнут, как вода протекающая; когда напрягут стрелы, пусть они будут как переломленные.

9Хвалићу Господа по народима, певаћу Ти по племенима.

9Да исчезнут, как распускающаяся улитка; да не видят солнца, как выкидыш женщины.

10Јер је велика до небеса милост Твоја, и истина Твоја до облака.

10Прежде нежели котлы ваши ощутят горящий терн, и свежее и обгоревшее да разнесет вихрь.

11Узвиси се више небеса, Боже, по свој земљи нека буде слава Твоја!

11Возрадуется праведник, когда увидит отмщение; омоет стопы свои в крови нечестивого.

no verse 12 in this text

12И скажет человек: “подлинно есть плод праведнику! итак есть Бог, судящий на земле!”

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.