Псалми 137
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1На водама вавилонским сеђасмо и плакасмо опомињући се Сиона.
1Славлю Тебя всем сердцем моим, пред богами пою Тебе, что Ты услышал все слова уст моих.
2О врбама сред њега вешасмо харфе своје.
2Поклоняюсь пред святым храмом Твоим и славлю имя Твое за милость Твою и за истину Твою, ибо Ты возвеличил слово Твое превыше всякого имени Твоего.
3Онде искаху који нас заробише да певамо, и који нас оборише да се веселимо: „Певајте нам песму сионску.”
3В день, когда я воззвал, Ты услышал меня, вселил в душу мою бодрость.
4Како ћемо певати песму Господњу у земљи туђој?
4Прославят Тебя, Господи, все цари земные, когда услышат слова уст Твоих
5Ако заборавим тебе, Јерусалиме, нека ме заборави десница моја.
5и воспоют пути Господни, ибо велика слава Господня.
6Нека прионе језик мој за уста моја, ако тебе не успамтим, ако не уздржим Јерусалима сврх весеља свог.
6Высок Господь: и смиренного видит, и гордого узнает издали.
7Напомени, Господе, синовима Едомовим дан јерусалимски, кад говорише: Раскопајте, раскопајте га до темеља.
7Если я пойду посреди напастей, Ты оживишь меня, прострешь на ярость врагов моих руку Твою, и спасет меня десница Твоя.
8Кћери вавилонска, крвницо, благо ономе ко ти плати за дело које си нама учинила!
8Господь совершит за меня! Милость Твоя, Господи, вовек: дело рук Твоих не оставляй.
9Благо ономе који узме и разбије децу твоју о камен.
no verse 9 in this text
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.