Псалми 137
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Londona Biblio (Esperanto, 1910)
1На водама вавилонским сеђасмо и плакасмо опомињући се Сиона.
1Apud la riveroj de Babel Ni sidis kaj ploris, Rememorante Cionon.
2О врбама сред њега вешасмо харфе своје.
2Sur la salikoj tie Ni pendigis niajn harpojn.
3Онде искаху који нас заробише да певамо, и који нас оборише да се веселимо: „Певајте нам песму сионску.”
3Ĉar tie niaj kaptintoj postulis de ni kantojn, Kaj niaj mokantoj ĝojon, dirante: Kantu al ni el la kantoj de Cion.
4Како ћемо певати песму Господњу у земљи туђој?
4Kiel ni kantos sur fremda tero La kanton de la Eternulo?
5Ако заборавим тебе, Јерусалиме, нека ме заборави десница моја.
5Se mi forgesos vin, ho Jerusalem, Tiam forgesiĝu mia dekstra mano;
6Нека прионе језик мој за уста моја, ако тебе не успамтим, ако не уздржим Јерусалима сврх весеља свог.
6Algluiĝu mia lango al mia palato, Se mi vin ne memoros, Se mi ne levos Jerusalemon en la supron de miaj ĝojoj.
7Напомени, Господе, синовима Едомовим дан јерусалимски, кад говорише: Раскопајте, раскопајте га до темеља.
7Rememorigu, ho Eternulo, al la filoj de Edom La tagon de Jerusalem, kiam ili diris: Detruu, detruu ĝis ĝia fundamento.
8Кћери вавилонска, крвницо, благо ономе ко ти плати за дело које си нама учинила!
8Ho ruinigema filino de Babel! Bone estos al tiu, Kiu repagos al vi por la faro, kiun vi faris al ni.
9Благо ономе који узме и разбије децу твоју о камен.
9Bone estos al tiu, Kiu prenos kaj frakasos viajn infanetojn sur ŝtono.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.