Псалми 137
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Lutherbibel 1912
1На водама вавилонским сеђасмо и плакасмо опомињући се Сиона.
1An den Wassern zu Babel saßen wir und weinten, wenn wir an Zion gedachten.
2О врбама сред њега вешасмо харфе своје.
2Unsere Harfen hingen wir an die Weiden, die daselbst sind.
3Онде искаху који нас заробише да певамо, и који нас оборише да се веселимо: „Певајте нам песму сионску.”
3Denn dort hießen uns singen, die uns gefangen hielten, und in unserm Heulen fröhlich sein: “Singet uns ein Lied von Zion!”
4Како ћемо певати песму Господњу у земљи туђој?
4Wie sollten wir des HERRN Lied singen in fremden Landen?
5Ако заборавим тебе, Јерусалиме, нека ме заборави десница моја.
5Vergesse ich dein, Jerusalem, so werde ich meiner Rechten vergessen.
6Нека прионе језик мој за уста моја, ако тебе не успамтим, ако не уздржим Јерусалима сврх весеља свог.
6Meine Zunge soll an meinem Gaumen kleben, wo ich nicht dein gedenke, wo ich nicht lasse Jerusalem meine höchste Freude sein.
7Напомени, Господе, синовима Едомовим дан јерусалимски, кад говорише: Раскопајте, раскопајте га до темеља.
7HERR, gedenke der Kinder Edom den Tag Jerusalems, die da sagten: “Rein ab, rein ab bis auf ihren Boden!”
8Кћери вавилонска, крвницо, благо ономе ко ти плати за дело које си нама учинила!
8Du verstörte Tochter Babel, wohl dem, der dir vergilt, wie du uns getan hast!
9Благо ономе који узме и разбије децу твоју о камен.
9Wohl dem, der deine jungen Kinder nimmt und zerschmettert sie an dem Stein!
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.