Псалми 71
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Lutherbibel 1912
1У Тебе се, Господе, уздам, немој ме оставити под срамотом вечном.
1HERR, ich traue auf dich; laß mich nimmermehr zu Schanden werden.
2Правдом својом избави ме, и опрости ме, пригни к мени ухо своје и помози ми.
2Errette mich durch deine Gerechtigkeit und hilf mir aus; neige deine Ohren zu mir und hilf mir!
3Буди ми град где бих свагда долазио да живим, уреди спасење моје; јер си Ти град мој и крепост моја.
3Sei mir ein starker Hort, dahin ich immer fliehen möge, der du zugesagt hast mir zu helfen; denn du bist mein Fels und meine Burg.
4Боже мој! Узми ме из руке безбожникове, из руке безаконикове и насилникове.
4Mein Gott, hilf mir aus der Hand der Gottlosen, aus der Hand des Ungerechten und Tyrannen.
5Јер си Ти надање моје, Господ је Господ поуздање моје од младости моје.
5Denn du bist meine Zuversicht, Herr HERR, meine Hoffnung von meiner Jugend an.
6Тебе се држим од рођења, од утробе матере моје Ти си бранич мој; Тобом се хвалим свагда.
6Auf dich habe ich mich verlassen von Mutterleibe an; du hast mich aus meiner Mutter Leib gezogen. Mein Ruhm ist immer von dir.
7Чудо сам многима, а Ти си уточиште моје јако.
7Ich bin vor vielen wie ein Wunder; aber du bist meine starke Zuversicht.
8Уста су моја пуна хвале Твоје, славе Твоје сваки дан.
8Laß meinen Mund deines Ruhmes und deines Preises voll sein täglich.
9Немој ме одбацити под старост, кад ме издаје снага моја, немој ме оставити.
9Verwirf mich nicht in meinem Alter; verlaß mich nicht, wenn ich schwach werde.
10Јер непријатељи моји мисле о мени, и који вребају душу моју договарају се,
10Denn meine Feinde reden wider mich, und die auf meine Seele lauern, beraten sich miteinander
11Говорећи: Бог га је оставио, потерајте и ухватите га, јер га нема ко избавити.
11und sprechen: “Gott hat ihn verlassen; jaget nach und ergreifet ihn, denn da ist kein Erretter.”
12Боже! Не буди далеко од мене; Боже мој! Похитај ми у помоћ.
12Gott, sei nicht ferne von mir; mein Gott, eile, mir zu helfen!
13Нек се постиде и погину противници душе моје; нека попадне стид и срамота на оне који ми траже зла!
13Schämen müssen sich und umkommen, die meiner Seele zuwider sind; mit Schande und Hohn müssen sie überschüttet werden, die mein Unglück suchen.
14А ја ћу се свагда уздати, и понављаћу хвале Теби.
14Ich aber will immer harren und will immer deines Ruhmes mehr machen.
15Уста ће моја казивати правду Твоју, сваки дан доброчинства Твоја, јер им не знам броја.
15Mein Mund soll verkündigen deine Gerechtigkeit, täglich deine Wohltaten, die ich nicht alle zählen kann.
16Ући ћу у сили Господа Господа, и славићу само Твоју правду.
16Ich gehe einher in der Kraft des Herrn HERRN; ich preise deine Gerechtigkeit allein.
17Боже! Ти си ме учио од младости, и до данас казујем чудеса Твоја.
17Gott, du hast mich von Jugend auf gelehrt, und bis hierher verkündige ich deine Wunder.
18Ни у старости и кад оседех немој ме оставити, Боже, еда бих казивао мишицу Твоју наслеђу, свој омладини силу Твоју,
18Auch verlaß mich nicht, Gott, im Alter, wenn ich grau werde, bis ich deinen Arm verkündige Kindeskindern und deine Kraft allen, die noch kommen sollen.
19Правда је Твоја, Боже, до највише висине; у великим делима, која си учинио, Боже, ко је као Ти?
19Gott, deine Gerechtigkeit ist hoch, der du große Dinge tust. Gott, wer ist dir gleich?
20Колико си ме пута бацао у велике и љуте невоље, пак си ме опет оставио међу живима и из бездана ме земаљских опет извадио.
20Denn du lässest mich erfahren viele und große Angst und machst mich wieder lebendig und holst mich wieder aus der Tiefe der Erde herauf.
21Много си ме пута подизао и понављао утехе.
21Du machst mich sehr groß und tröstest mich wieder.
22И ја Те хвалим уз псалтир, Твоју верност, Боже мој; ударам Ти у гусле, Свече Израиљев!
22So danke ich auch dir mit Psalterspiel für deine Treue, mein Gott; ich lobsinge dir auf der Harfe, du Heiliger in Israel.
23Радују се уста моја кад певам Теби, и душа моја, коју си избавио.
23Meine Lippen und meine Seele, die du erlöst hast, sind fröhlich und lobsingen dir.
24И језик мој сваки дан казује правду Твоју; јер су постиђени и посрамљени они који ми траже зла.
24Auch dichtet meine Zunge täglich von deiner Gerechtigkeit; denn schämen müssen sich und zu Schanden werden, die mein Unglück suchen.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.