Псалми 132

Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic

Lutherbibel 1912

1Опомени се, Господе, Давида и све смерности његове,

1Ein Lied im höhern Chor. Gedenke, HERR, an David und all sein Leiden,

2Како се кунуо Господу, и заветовао Богу Јаковљевом:

2der dem HERRN schwur und gelobte dem Mächtigen Jakobs:

3„Нећу ући у шатор дома свог, нити ћу лећи на постељу одра свог;

3“Ich will nicht in die Hütte meines Hauses gehen noch mich aufs Lager meines Bettes legen,

4Нећу дати сна очима својим, ни веђама својим дрема;

4ich will meine Augen nicht schlafen lassen noch meine Augenlider schlummern,

5Док не нађем места Господу, стана Богу Јаковљевом.”

5bis ich eine Stätte finde für den HERRN, zur Wohnung des Mächtigen Jakobs.”

6Ево, чусмо да је у Јефремовој земљи, нађосмо Га на пољима киријат-јаримским.

6Siehe, wir hörten von ihr in Ephratha; wir haben sie gefunden auf dem Felde des Waldes.

7Уђимо у стан Његов, поклонимо се подножју ногу Његових.

7Wir wollen in seine Wohnung gehen und anbeten vor seinem Fußschemel.

8Стани, Господе, на почивалишту свом, Ти и ковчег силе Твоје.

8HERR, mache dich auf zu deiner Ruhe, du und die Lade deiner Macht!

9Свештеници Твоји нек се обуку у правду, и свеци Твоји нек се радују.

9Deine Priester laß sich kleiden mit Gerechtigkeit und deine Heiligen sich freuen.

10Ради Давида, слуге свог, немој одвратити лица од помазаника свог.

10Wende nicht weg das Antlitz deines Gesalbten um deines Knechtes David willen.

11Закле се Господ Давиду у истини, од које неће одступити; од порода твог посадићу на престолу твом.

11Der HERR hat David einen wahren Eid geschworen, davon wird er sich nicht wenden: “Ich will dir auf deinen Stuhl setzen die Frucht deines Leibes.

12Ако синови твоји ушчувају завет мој и откривења моја којима ћу их научити, онда ће и синови њихови довека седети на престолу свом.

12Werden deine Kinder meinen Bund halten und mein Zeugnis, das ich sie lehren werde, so sollen auch ihre Kinder auf deinem Stuhl sitzen ewiglich.”

13Јер је изабрао Господ Сион, и омиле Му живети на њему.

13Denn der HERR hat Zion erwählt und hat Lust, daselbst zu wohnen.

14Ово је почивалиште моје увек, овде ћу се населити; јер ми је омилело.

14“Dies ist meine Ruhe ewiglich, hier will ich wohnen; denn es gefällt mir wohl.

15Храну ћу његову благословити, ниште његове наситићу хлеба.

15Ich will ihre Speise segnen und ihren Armen Brot genug geben.

16Свештенике ћу његове обући у спасење, и свети ће се његови радовати.

16Ihre Priester will ich mit Heil kleiden, und ihre Heiligen sollen fröhlich sein.

17Ту ћу учинити да узрасте рог Давиду, поставићу видело помазанику свом.

17Daselbst soll aufgehen das Horn Davids; ich habe meinen Gesalbten eine Leuchte zugerichtet.

18Непријатеље ћу његове обући у срамоту; а на њему ће цветати венац његов.

18Seine Feinde will ich mit Schanden kleiden; aber über ihm soll blühen seine Krone.”

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.