Псалми 132

Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic

Kulish and Puluj Bible (1905)

1Опомени се, Господе, Давида и све смерности његове,

1Посходня пісня. Спогадай, Господи, Давида і всї скорби його.

2Како се кунуо Господу, и заветовао Богу Јаковљевом:

2Як він клявся Господеві, робив обітницю могучому Богу Якова:

3„Нећу ући у шатор дома свог, нити ћу лећи на постељу одра свог;

3„Не ввійду до шатра дому мого, не ляжу на постелї відпочити;

4Нећу дати сна очима својим, ни веђама својим дрема;

4Не дам спати очам моїм, нї дрімати повікам моїм,

5Док не нађем места Господу, стана Богу Јаковљевом.”

5Поки не знайду для Господа оселї, дому для Бога Якова!‟

6Ево, чусмо да је у Јефремовој земљи, нађосмо Га на пољима киријат-јаримским.

6Ось ми чували про неї в Ефратї, знайшли її на полях Яарських.

7Уђимо у стан Његов, поклонимо се подножју ногу Његових.

7Ходїмо, ввійдемо до дому його, поклонимось у підніжя ніг його!

8Стани, Господе, на почивалишту свом, Ти и ковчег силе Твоје.

8Встань, Господи, поступи на місце спокою твого, ти і скеня сили твоєї.

9Свештеници Твоји нек се обуку у правду, и свеци Твоји нек се радују.

9Сьвященники твої нехай правдою зодягнуться, а угодники твої нехай торжествують!

10Ради Давида, слуге свог, немој одвратити лица од помазаника свог.

10Задля Давида, слуги твого, не відсилай від себе лице помазанця твого!

11Закле се Господ Давиду у истини, од које неће одступити; од порода твог посадићу на престолу твом.

11Клявся Господь Давидові правдою, не відступить він від неї: З плоду тїла твого посаджу на твоїм престолї.

12Ако синови твоји ушчувају завет мој и откривења моја којима ћу их научити, онда ће и синови њихови довека седети на престолу свом.

12Коли сини твої хоронити муть заповіт мій і велїння мої, котрих навчу їх, то й сини їх по всї часи седїти муть на твоїм престолї.

13Јер је изабрао Господ Сион, и омиле Му живети на њему.

13Бо Господь вибрав собі Сиона, бажав його собі за оселю.

14Ово је почивалиште моје увек, овде ћу се населити; јер ми је омилело.

14Ось місце мого вічного спокою; ту оселюся, бажав бо я того.

15Храну ћу његову благословити, ниште његове наситићу хлеба.

15Буду щедро благословити їду його, вбогих його хлїбом до сита нагодую.

16Свештенике ћу његове обући у спасење, и свети ће се његови радовати.

16Сьвященників спасеннєм зодягну, і побожні люде його радуватись будуть.

17Ту ћу учинити да узрасте рог Давиду, поставићу видело помазанику свом.

17На тому місцї дам рости рогові Давида; я приготовив сьвітильника для помазанця мого.

18Непријатеље ћу његове обући у срамоту; а на њему ће цветати венац његов.

18Ворогів його соромом покрию, а на йому сияти ме корона його.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.