Псалми 147
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1Хвалите Господа, јер је слатко певати Бога нашег, јер Благоме приликује хвала.
1Хвалїте Господа! Бо се благо; сьпівайте Богові нашому, бо се любо; пісня похвальна належить ся йому.
2Господ зида Јерусалим, сабира расејане синове Израиљеве;
2Господь будує Єрусалима, він збирає прогнаних людей Ізраїля.
3Исцељује оне који су скрушеног срца, и лечи туге њихове;
3Він сцїляє розбитих серцем, і завязує рани їх.
4Избраја мноштво звезда, и све их зове именом.
4Він перелїчує безлїч зьвізд, і кожну імям називає.
5Велик је Господ наш и велика је крепост Његова, и разуму Његовом нема мере.
5Великий наш Владика, і велика його сила; розумінню його нема міри.
6Прихвата смерне Господ, а безбожне понижава до земље.
6Господь нужденних підносить, а беззаконних принижує до землї.
7Редом певајте Господу хвалу, ударајте Богу нашем у гусле.
7Засьпівайте Господеві похвальну пісню! Сьпівайте псальми Господеві нашому при гуслях!
8Он застире небо облацима, спрема земљи дажд, чини те расте на горама трава;
8Він хмарами покриває небо, і посилає дощ на землю, він ростить траву на горах;
9Даје стоци пићу њену, и вранићима, који вичу к Њему.
9Дає скотинї поживу її, і молодим крукам, що квилять.
10Не мари за силу коњску, нити су Му мили краци човечији.
10Не в силї коня він любується, і не стегна пареня йому до вподоби.
11Мили су Господу они који Га се боје, који се уздају у милост Његову.
11Господеві любі боячіся його, і хто вповає на милість його.
12Слави, Јерусалиме, Господа; хвали Бога свог, Сионе!
12Возвісти славу Господеві. Єрусалиме! Хвали, Сионе, Бога твого!
13Јер Он утврђује преворнице врата твојих, благосиља синове твоје у теби.
13Він бо укріпив засуви брам твоїх, благословить дїтей твоїх серед тебе;
14Ограђује међе твоје миром, насићава те једре пшенице.
14Ставить мир у твоїх границях, насичує тебе плодом пшеницї;
15Шаље говор свој на земљу, брзо тече реч Његова.
15Він посилає слово твоє на землю, і скоро несуться глаголи його;
16Даје снег као вуну, сипа иње као пепео.
16Дає снїг, як вовну, як попіл, іней розсипає;
17Баца град свој као залогаје, пред мразом Његовим ко ће остати?
17Кидає град грудками; хто встоїть перед його морозом?
18Пошаље реч своју, и све се раскрави; дуне духом својим, и потеку воде.
18Пошле слово своє, і все тане; подує вітром своїм, — шумять води.
19Он је јавио реч своју Јакову, наредбе и судове своје Израиљу.
19Він звіщає слово своє Якову, устави свої і присуди свої Ізраїлю.
20Ово није учинио ни једном другом народу, и судова Његових они не знају. Алилуја!
20Жадному народові не вдїяв того, і присудів його вони не пізнали. Алилуя!
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.