Псалми 50
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1Бог над боговима, Господ, говори и дозива земљу од истока сунчаног до запада.
1Асафова псальма. Всемогущий Бог, Господь, прорік і кликнув на землю від сходу сонця до його заходу.
2Са Сиона, који је врх красоте, јавља се Бог.
2Із Сиона звершеної красоти засияв Бог.
3Иде Бог наш, и не ћути; пред Њим је огањ који прождире, око Њега је бура велика.
3Бог наш прийде, і не буде мовчати; перед ним огонь пожираючий, кругом него сильна буря.
4Дозива небо одозго и земљу, да суди народу свом:
4Кличе він небо і землю на суд народу свого:
5„Скупите ми свеце моје, који су учинили са мном завет на жртви.”
5Зберіть менї праведних моїх, що над жертвою приняли завіт мій.
6(И небеса огласише правду Његову, јер је тај судија Бог.)
6І небеса звіщають справедливість його; Бог бо сам суддя,
7Слушај, народе мој, шта ћу ти казати, Израиљу, шта ћу ти јавити. Ја сам Бог, Бог твој.
7Слухай, народе мій, я буду говорити; Ізраїлю, я буду сьвідчити проти тебе! Я Бог, твій Бог!
8Нећу те за жртве твоје карати; твоје жртве паљенице свагда су преда мном.
8Не за жертви твої буду тебе докоряти, нї за жертви всепалення; вони все передо мною.
9Не треба ми узимати телета из дома твог, ни јарића из торова твојих.
9Не прийму телят із дому твого, козлів із отар твоїх.
10Јер је моје све горско зверје, и стока по планинама на хиљаде.
10Бо моя вся зьвірина в дібровах, зьвірє на тисяч горах.
11Знам све птице по горама, и красота пољска преда мном је.
11Знаю я усе птаство в горах, та й дичина по полях — моя.
12Да огладним, не бих теби рекао, јер је моја васиљена и све што је у њој.
12Коли б я зголоднїв, нїчого б казати тобі; бо моя вселенна й достатки її.
13Зар ја једем месо волујско, или крв јарећу пијем?
13Хиба ж їм я мясо биків, і пю кров козлячу?
14Принеси Богу хвалу на жртву, и извршуј Вишњему завете своје.
14Жертвуй Богу хвалу, і віддай Всевишньому обіти твої!
15Призови ме у невољи својој, избавићу те, и ти ме прослави.
15І клич мене в день тїсноти; я визволю тебе, і ти прославиш мене.
16А безбожнику рече Бог: Зашто казујеш уредбе моје и носиш завет мој у устима својим?
16До грішника ж говорить Бог: Чого ти говориш про устави мої, і носиш в устах твоїх завіт мій?
17А сам мрзиш на науку, и речи моје бацаш за леђа.
17Ти ж зненавидїв докір, і кинув слова мої позад себе.
18Кад видиш лупежа, пристајеш с њим, и с прељубочинцима имаш део.
18Бачив ти злодїя, то й радо приставав до його, і з перелюбниками ти накладав;
19Уста си своја пустио да говоре зло, и језик твој плете преваре.
19Губам твоїм дав ти волю до злого, а язиком твоїм ковав зраду.
20Седиш и говориш на брата свог, сина матере своје опадаш.
20Ти сидїв там і виговорював проти брата твого, ти кидав безчесть на сина матері твоєї.
21Ти си то чинио, ја ћутах, а ти помисли да сам ја као ти. Обличићу те, метнућу ти пред очи грехе твоје.
21Таке ти творив і я мовчав; ти думав, я рівня тобі. Я покараю тебе, і перед очі твої поставлю гріхи твої.
22Разумејте ово који заборављате Бога! Иначе ћу зграбити, па неће нико избавити.
22Зрозумійте ж се, ви, що забули Бога, ато зловлю вас, і нїхто не спасе вас.
23Онај мене поштује који приноси хвалу на жртву и који је путем на опазу. Ја ћу му показати спасење Божије.
23Хто жертвує хвалу, прославляє мене, і хто справляє дорогу, тому дам побачити спасеннє Боже.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.