Псалми 38
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1Господе! Немој ме карати у гневу свом, нити ме наказити у јарости својој.
1Псальма Давидова на спомин. Господи, не картай мене в гнїві твому, не карай у досадї твоїй.
2Јер стреле Твоје устрелише ме, и рука ме Твоја тишти.
2Бо стріли твої прошибли мене, і рука твоя спустилась на мене.
3Нема здравог места на телу мом од гнева Твог; нема мира у костима мојим од греха мог.
3Нема здорового місця на моїм тїлї задля гнїву твого; нема спокою в костях моїх задля гріха мого.
4Јер безакоња моја изађоше врх главе моје, као тешко бреме отежаше ми.
4Бо несправедливостї мої спали на голову мою, як тягарь великий, вони затяжкі для мене.
5Усмрдеше се и загнојише се ране моје од безумља мог.
5Смердять, гниють рани мої задля нерозуму мого.
6Згрчио сам се и погурио веома, сав дан идем сетан;
6Я скорчився, над міру зігнувся; сумуючи, цїлий день похожаю.
7Јер сам изнутра пун огња, и нема здравог места на телу мом.
7Бо стегна мої ранами зовсїм покриті, і нема здорового місця на тїлї моїм.
8Изнемогох и веома ослабих, ричем од трзања срца свог.
8Я знемігся і занепав надто, я ридаю від жалю серця мого.
9Господе! Пред Тобом су све жеље моје, и уздисање моје није од Тебе сакривено.
9Господи, перед тобою все бажаннє моє, і зітханнє моє не є перед тобою закрите.
10Срце моје јако куца, остави ме снага моја, и вид очију мојих, ни њега ми нема.
10Серце моє бьється, опустила мене моя сила, і сьвітло очей моїх, вже й його нема в мене.
11Другови моји и пријатељи моји видећи ране моје одступише, далеко стоје ближњи моји.
11Мої други й побратими мої оддалеки стали від нужди моєї; і родина моя стоїть оподаль.
12Који траже душу моју намештају замку, и који су ми злу ради, говоре о погибли и по сав дан мисле о превари.
12А ті, що наважили на життє моє, заставили сїла для мене; і ті, що бажають нещастя мого, говорять, як зробити менї пакість, вони цїлий день про зраду міркують.
13А ја као глув не чујем и као нем који не отвара уста своја.
13Я ж, як глухий, не чую, і як нїмий, що уст своїх не отворить.
14Ја сам као човек који не чује или нема у устима својим правдања.
14Я став, як чоловік, що не чує, в котрого устах нема оправдання.
15Јер Тебе, Господе, чекам, Ти одговарај за мене, Господе, Боже мој!
15Бо на тебе, Господи, надїюся; ти даси відповідь, Господи, Боже мій.
16Јер рекох: Да ми се не свете, и да се не размећу нада мном, кад се спотакне нога моја.
16Бо я сказав: Ой, щоб вони не втїшались надо мною! Як я спотикнуся, вони величаються проти мене!
17Јер сам готов пасти, и туга је моја свагда са мном.
17Я бо мало що не кульгаю, і біль мій все передо мною.
18Признајем кривицу своју, и тужим ради греха свог.
18Бо я виявляю несправедливість мою; я зажурився задля гріха мого.
19Непријатељи моји живе, јаки су, и сила их има што ме ненавиде на правди.
19Мої ж вороги жиють, набрали сили, і багацько їх, що ненавидять мене без причини.
20Који ми враћају зло за добро, непријатељи су ми зато што сам пристао за добрим.
20І хто злом оддячує добро, ті проти мене, я бо про добро дбаю.
21Немој ме оставити, Господе, Боже мој! Немој се удаљити од мене.
21Не опусти мене, Господи, Боже мій, будь недалеко від мене.
22Похитај у помоћ мени, Господе, Спаситељу мој!
22Спіши на поміч менї, Господи, мій спасителю!
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.