Псалми
Chapter 66
Daničić–Karadžić Bible (…
vs Kulish and Puluj B…
Aa
Text size
Line width
Verse numbers
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1Покликни Богу, сва земљо!
1Проводиреві хора: пісня, псальма. Воскликнїте Господеві, всї на землї!
2Запевајте славу имену Његовом, дајте Му хвалу и славу.
2Сьпівайте славу імені його, звеличіть хвалу його!
3Реците Богу: Како си страшан у делима својим! Ради велике силе Твоје ласкају Ти непријатељи Твоји.
3Кажіть Богові: як страшні дїла твої! Задля великої сили твоєї піддаються тобі вороги твої, піддобруючись.
4Сва земља нек се поклони Теби и поје Теби, нека поје имену Твом.
4Цїла земля поклониться тобі, і сьпівати ме псальми; вона сьпівати ме імені твому.
5Ходите и видите дела Бога страшног у делима својим над синовима људским.
5Прийдїть і погляньте на дїла Божі! Страшний він в дїлах проти синів людських.
6Он је претворио море у сухоту, преко реке пређосмо ногама; онде смо се веселили о Њему;
6Він обернув море в сушу, пішки перейшли вони ріку; там ми радувались о нїм.
7Влада силом својом увек, очи Његове гледају на народе. Бунтовници, да се нисте подигли!
7Він царює потугою своєю на віки; очі його споглядають на народи: Щоб не збунтувались ворохобники!
8Благосиљајте, народи, Бога нашег, и гласите хвалу Њему.
8Прославляйте, народи, Бога нашого, і голосїть хвалу його!
9Он је даровао души нашој живот, и није дао да поклизне нога наша.
9Він дав життє душі нашій і не допустив, щоб похитнулись ноги наші.
10Ти си нас окушао, Боже, претопио си нас, као сребро што се претапа.
10Ти спробував нас, Боже, ти перетопив нас, як срібло перетоплюється.
11Увео си нас у мрежу, метнуо си бреме на леђа наша.
11Ти завів нас у сїти, завдав нам тяжкі оберемки на плечі наші.
12Дао си нас у јарам човеку, уђосмо у огањ и у воду; али си нас извео на одмор.
12Ти допустив, щоб люде насїли нам на шию; ми перейшли вогонь і воду; да ти вивів нас на чисте поле.
13Ући ћу у дом Твој са жртвама што се сажижу, извршићу Ти завете своје,
13Увійду я в дім твій з жертвами цїлопалення, віддам тобі обітницї мої,
14Које рекоше уста моја, и каза језик мој у тескоби мојој.
14Що уста мої слюбували, і губи мої обіцяли в тїснотї моїй.
15Жртве паљенице претиле ћу ту принети с димом од претилине овнујске, принећу Ти теоце с јарићима.
15Як жертву всепалення, принесу тобі тучних баранів з кадилом; пожертвую воли вкупі з козлами.
16Ходите, чујте сви који се бојите Бога, ја ћу вам казати шта је учинио души мојој.
16Прийдїть, послухайте, всї, що боїтесь Бога, і я роскажу, що він вдїяв душі моїй.
17К Њему завиках устима својим, и језиком својим прославих Га.
17До него взивав я устами моїми, і величав язиком моїм.
18Да сам видео у срцу свом безакоње, не би ме услишио Господ.
18Коли б я бачив в серцї моїм беззаконнє, то Бог не почув би мене.
19Али Бог услиши, прими глас мољења мог.
19Та Бог почув, він зглянувся на голос молитви моєї.
20Благословен Бог, који не одврже молитве моје и не остави ме без милости своје!
20Благословен Бог, котрий не відкинув молитву мою, і не одвернув милосердє своє від мене.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.