Псалми 119
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1Благо онима којима је пут чист, који ходе у закону Господњем.
1Алеф. Блаженний, в кого дорога чесна, хто в законї Господа ходить!
2Благо онима који чувају откривења Његова, свим срцем траже Га;
2Блаженний, хто сьвідчення його хоронить, хто цїлим серцем його шукає,
3Који не чине безакоња, ходе путевима Његовим!
3Хто кривди не робить, його дорогами ходить!
4Ти си дао заповести своје, да се чувају добро.
4Ти велїв заповідї твої пильно повнити.
5Кад би путеви моји били управљени да чувам наредбе Твоје!
5Ой коли б дороги мої та вели мене, щоб устави твої хоронити!
6Онда се не бих постидео, пазећи на заповести Твоје;
6Тодї б я не посоромився, на всї заповідї твої зважаючи.
7Хвалио бих Те с правим срцем, учећи се праведним законима Твојим.
7Буду прославляти тебе, навчаючись законів справедливостї твоєї.
8Чуваћу наредбе Твоје, немој ме оставити сасвим.
8Повнити му твої устави; не опусти мене зовсїм. Бет.
9Како ће младић очистити пут свој? Владајући се по Твојим речима.
9Як держати ме чисто парень стежку свою? Коли дбати ме про неї після слів твоїх.
10Свим срцем својим тражим Тебе, не дај ми да зађем од заповести Твојих.
10Цїлим серцем моїм шукав я тебе; не дай менї відхилитись від заповідей твоїх!
11У срце своје затворио сам реч Твоју, да Ти не грешим.
11Слово твоє заховав я в серцї моїм, щоб не согрішити проти тебе.
12Благословен си, Господе! Научи ме наредбама својим.
12Благословен будь, Господи! Навчи мене уставів твоїх!
13Устима својим јављам све судове уста Твојих.
13Устами моїми звіщав я присуди уст твоїх.
14На путу откривења Твојих радујем се као за велико богатство.
14Дорогами сьвідчень твоїх я більш любувався, як найбільшим багацтвом.
15О заповестима Твојим размишљам, и пазим на путеве Твоје.
15Про заповідї твої буду промишляти, і стежок твоїх пильнувати.
16Наредбама Твојим тешим се, не заборављам речи Твоје.
16В уставах твоїх моє милуваннє; не забуду слова твого. Гімель.
17Учини милост слузи свом, да бих живео и чувао реч Твоју.
17Твори милість слузї твому, і буду жити і слово твоє хоринити!
18Отвори очи моје, да бих видео чудеса закона Твог;
18Отвори очі мої, і побачу дива закону твого!
19Гост сам на земљи, немој сакрити од мене заповести своје.
19Я стороннїй на землї, не крий від мене заповідей твоїх!
20Изнеможе душа моја желећи без престанка познати судове Твоје.
20Втомилась душа моя від щоденного бажання за присудами твоїми.
21Ти си страшан проклетим охолицама, које застрањују од заповести Твојих.
21Ти погрозив бутним, проклятим, що відступають від заповідей твоїх.
22Одврати од мене руг и срамоту, јер чувам откривења Твоја.
22Одверни від мене сором і зневагу! Бо я хоронив сьвідчення твої.
23Седе кнезови и договарају се на мене; а слуга Твој размишља о наредбама Твојим.
23І князї засїдають, змовляються проти мене; слуга ж твій про устави твої промишляє.
24Откривења су Твоја утеха моја, саветници моји.
24Сьвідчення твої моя роскіш, моя рада. Далет.
25Душа моја лежи у праху; оживи ме по речи својој.
25До пороху пристала душа моя; оживи мене по слову твому.
26Казујем путеве своје, и чујеш ме; научи ме наредбама својим.
26Про дороги мої росказав я, і ти вислухав мене; навчи мене уставів твоїх!
27Уразуми ме о путу заповести својих, и размишљаћу о чудесима Твојим.
27Дай зрозуміти дорогу росказів твоїх, і буду промишляти про дивні дїла твої.
28Сузе пролива душа моја од туге, окрепи ме по речи својој.
28Ниє душа моя від смутку; піддвигни мене, по слову твому!
29Пут лажни уклони од мене и закон свој даруј ми.
29Одверни від мене дорогу льживу, і закон твій даруй менї!
30Пут истини избрах, законе Твоје тражим.
30Вибрав я дорогу вірностї, твої присуди поставив перед собою.
31Прионух за откривења Твоја, Господе; немој ме осрамотити.
31Я пристав до сьвідчень твоїх; Господи, не дай осоромитись менї!
32Путем заповести Твојих трчим, јер си раширио срце моје.
32Пійду дорогою твоїх заповідей, коли зробиш простір серцю мому. Ге.
33Покажи ми, Господе, пут наредаба својих, да га се држим до краја.
33Навчи мене, Господи, дороги уставів твоїх, і додержу її до кінця життя.
34Уразуми ме, и држаћу се закона Твог, и чувати га свим срцем.
34Дай менї розум, і буду хоронити закон твій, і повнити з цїлого серця.
35Постави ме на стазу заповести својих, јер ми је она омилела.
35Дай ходити стежкою заповідей твоїх! Бо в тому радість моя.
36Привиј срце моје к откривењима својим, а не к лакомству.
36Нахиляй серце моє до сьвідчень твоїх, а не до користї.
37Одврати очи моје да не гледају ништавила, путем својим оживи ме.
37Одверни очі мої, щоб марноти не бачили! Оживи мене в дорозї твоїй.
38Испуни слузи свом реч своју да Те се боји.
38Сповни слово твоє слузї твому, що благовіє перед тобою.
39Уклони руг мој, ког се плашим; јер су судови Твоји благи.
39Одверни від мене сором, котрого я боюся! Твої бо присуди благі.
40Миле су ми заповести Твоје, правдом својом оживи ме.
40Глянь, я бажаю росказів твоїх; оживи мене правдою твоєю. Вав.
41Нека дође на ме милост Твоја, Господе, помоћ Твоја по речи Твојој.
41І пошли менї милість твою, Господи, твоє спасеннє після слова твого!
42И ја ћу одговорити ономе који ме ружи; јер се уздам у реч Твоју.
42Тодї дам відповідь кепкуючим з мене, бо я вповаю на слово твоє.
43Немој узети никад од уста мојих речи истине, јер чекам судове Твоје.
43І не відбери зовсїм слова правди від уст моїх! Бо я вповаю на присуди твої.
44И чуваћу закон Твој свагда, довека и без престанка.
44І хоронити му закон твій, без устанку, все і по віки.
45Ходићу слободно, јер тражим заповести Твоје.
45І буду ходити по широкому просторі; бо я шукав заповідей твоїх.
46Говорићу о откривењима Твојим пред царевима, и нећу се стидети.
46І перед царями говорити му про сьвідчення твої і не посоромлюсь.
47Тешићу се заповестима Твојим, које љубим.
47І мати му роскоші у заповідях твоїх, любих менї.
48Руке своје пружам к заповестима Твојим, које љубим, и размишљам о наредбама Твојим.
48І простирати му руки мої до заповідей твоїх, любих менї; і про встанови твої промишляти му. Заїн.
49Опомени се речи своје к слузи свом, на коју си ми заповедио да се ослањам.
49Спогадай слова до слуги твого, на котре казав менї вповати!
50У невољи мојој теши ме што ме реч Твоја оживљава.
50Се ж одрада для мене в горю моїм, що слово твоє оживляло мене.
51Охоли ми се ругају веома; али ја не одступам од закона Твог.
51Бутні над міру посьміялись з мене; та я не відхилився від закону твого.
52Памтим судове Твоје од искона, Господе, и тешим се.
52Споминаю, Господи, суди твої одвічні, і даю серцю обраду.
53Гнев ме обузима на безбожнике, који остављају закон Твој.
53Обгорнув мене гнїв великий на беззаконних, що закон твій покинули.
54Наредбе су Твоје песма моја у путничком стану мом.
54Устави твої були пїснями для мене в стороннїй оселї моїй.
55Ноћу помињем име Твоје, Господе, и чувам закон Твој.
55Ночами згадував я імя твоє, Господи, і повнив закон твій.
56То је моје, да чувам заповести Твоје.
56Сталось се зо мною, бо я хоронив прикази твої. Хет.
57Део мој Ти си, Господе; наумио сам чувати речи Твоје.
57Сказав я, Господи, доля моя, повнити слова твої.
58Молим Ти се из свега срца, смилуј се на ме по речи својој.
58З цїлого серця благав я тебе; будь милостивий для мене, по слову твому!
59Разматрам путеве своје, и обраћам ноге своје к откривењима Твојим.
59Про дороги мої промишляв я, і ноги мої повернулись до сьвідчень твоїх.
60Хитим, и не затежем се чувати заповести Твоје.
60Я спішився і не гаявся, заповідї твої повнити.
61Мреже безбожничке опколише ме, али закон Твој не заборављам.
61Сїти беззаконних обгорнули мене; та не забув я закону твого.
62У по ноћи устајем да Те славим за праведне судове Твоје.
62О півночі встаю, щоб прославляти тебе за праведні суди твої.
63У заједници сам са свима који се Тебе боје и који чувају заповести Твоје.
63Товариш я всїм, що бояться тебе, і тим, що прикази твої шанують.
64Доброте је Твоје, Господе, пуна сва земља; наредбама својим научи ме.
64Милосердя твого, Господи, повна земля; навчи мене уставів твоїх. Тет.
65Учинио си добро слузи свом, Господе, по речи својој.
65Добро вчинив єси, Господи, слузї твому, по слову твому.
66Доброј мисли и знању научи ме, јер заповестима Твојим верујем.
66Настав мене на розум добрий і пізнаннє! Бо я вірив заповідям твоїм.
67Пре страдања свог лутах, а сад чувам реч Твоју.
67Як ще не був я впокорений, блукав я; тепер же сповняю слово твоє.
68Ти си добар, и добро чиниш; научи ме наредбама својим.
68Ти благий і благотворящий; навчи мене твоїх уставів!
69Охоли плету на мене лаж, али се ја свим срцем држим заповести Твојих.
69Бутні зновили брехню проти мене; я сповняю твої велїння.
70Задригло је срце њихово као сало, а ја се тешим законом Твојим.
70Серце їх, мов від товщі потовстїло; моя роскіш в законї твому.
71Добро ми је што страдам, да се научим наредбама Твојим.
71Благо менї, що був я впокорений, щоб уставів твоїх навчитись.
72Милији ми је закон уста Твојих него хиљаде злата и сребра.
72Луччий для мене закон уст твоїх, як тисячі золота і срібла. Йод.
73Руке Твоје створиле су ме и начиниле ме; уразуми ме, и научићу се заповестима Твојим.
73Руки твої сотворили і приготовили мене; дай менї розум і навчусь заповідей твоїх.
74Који се Тебе боје, видеће ме, и радоваће се што се уздам у Твоју реч.
74Боящіся тебе побачать мене і звеселяться, що я вповав на слово твоє.
75Знам да су судови Твоји, Господе, праведни, и по правди ме караш.
75Знаю, Господи, що суди твої справедливі, і що по правдї ти покарав мене.
76Нека буде доброта Твоја утеха моја, као што си рекао слузи свом.
76Милість твоя нехай буде обрадою для мене, по слову твому до слуги твого!
77Нека дође к мени милосрђе Твоје, и оживим; јер је закон Твој утеха моја.
77Змилосердися надо мною, то буду жити! Бо закон твій моя роскіш.
78Нек се постиде охоли; јер ме без кривице оборише. Ја размишљам о заповестима Твојим.
78Допусти сором на бутних! Вони бо понижили мене безвинно; я промишляю про велїння твої.
79Нек се обрате к мени који се Тебе боје, и који знају откривења Твоја.
79Нехай обернуться до мене, хто сьвідчення твої знає.
80Срце моје нека буде савршено у наредбама Твојим, да се не постидим.
80Серце моє нехай буде без докору в уставах твоїх, щоб не осоромитись менї. Каф.
81Чезне душа моја за спасењем Твојим, реч Твоју чекам.
81Душа моя тужить за спасеннєм твоїм, я вповаю на слово твоє.
82Чезну очи моје за речју Твојом; говорим: Кад ћеш ме утешити?
82Очі мої виглядають слова твого, я кажу: коли потїшиш мене?
83Постадох као мех у диму, али Твојих наредаба не заборавих.
83Я бо став, мов шкурлат у димі; уставів твоїх я не забув.
84Колико ће бити дана слуге Твог? Кад ћеш судити онима који ме гоне?
84Чи довгий ще вік слузї твому? Коли зробиш суд над гонителями моїми?
85Охоли ископаше ми јаму насупрот закону Твом.
85Бутні люде копали яму для мене, вони, що не ходять по закону твому.
86Све су заповести Твоје истина; без кривице ме гоне, помози ми.
86Всї заповідї твої правда. Вони безвинно нападають на мене; допоможи менї!
87Умало ме не убише на земљи, али ја не остављам заповести Твоје.
87Мало, що не знищили мене на землї; я ж не покинув заповідей твоїх.
88По милости својој оживи ме, и чуваћу откривења уста Твојих.
88Оживи мене по милостї твоїй, і буду хоронити сьвідченнє уст твоїх! Ламед.
89Довека је, Господе, реч Твоја утврђена на небесима,
89На віки, Господи, слово твоє стоїть твердо на небесах.
90Од колена до колена истина Твоја; Ти си поставио земљу, и стоји.
90З роду в рід правда твоя; ти утвердив землю, і вона стоїть твердо.
91По Твојој наредби све стоји сад; јер све служи Теби.
91По твоїй волї стоїть все до днешного дня, всї бо речі тобі служять.
92Да није закон Твој био утеха моја, погинуо бих у невољи својој.
92Як би не закон твій, моя роскіш, я в бідї моїй пропав би.
93Заповести Твоје нећу заборавити довека, јер ме њима оживљаваш.
93Нїколи не забуду приказів твоїх; ти бо ними оживив мене.
94Ја сам Твој, помози ми, јер тражим заповести Твоје.
94Я твій, спаси мене! Бо я сповняв повелїння твої.
95Безбожници гледају да ме убију; а ја размишљам о Твојим откривењима.
95Засїли на мене беззаконники, щоб погубити мене; я ж на сьвідчення твої зважаю.
96Свему савршеном видех крај; али је заповест Твоја веома широка.
96У всякої звершеної речі бачив я конець; заповідь же твоя вельми далеко сягає. Мем.
97Како љубим закон твој! Сав дан мислим о њему.
97Як же любий менї закон твій! Цїлий день думка моя про його.
98Заповест Твоја чини ме мудријег од непријатеља мојих; јер је са мном увек.
98Мудрійшим став я над ворогів моїх через заповідї твої, вони бо все зо мною.
99Разумнији постах од свих учитеља својих; јер размишљам о Твојим откривењима.
99Понад усїх учителїв моїх став я розумнїйшим, бо сьвідчення твої на думцї в мене.
100Мудрији сам од стараца; јер заповести Твоје чувам.
100Більше розуму в мене, як в старцїв, бо я хоронив прикази твої.
101Од сваког злог пута заустављам ноге своје, да бих чувао реч Твоју.
101Від всякої лихої стежки спиняю стопи мої, щоб хоронити слово твоє.
102Од наредаба Твојих не одступам; јер си ме Ти научио.
102Від присудів твоїх я не відхилявся, бо ти, Боже, вчив мене.
103Како су слатке језику мом речи Твоје, слађе од меда устима мојим!
103Як солодкі слова твої для уст моїх, вони понад мід губам моїм!
104Од заповести Твојих постадох разуман; тога ради мрзим на сваки пут лажни.
104Заповідьми твоїми розумним став я, тому ненавиджу всяку стежку льживу. Нун.
105Реч је Твоја жижак нози мојој, и видело стази мојој.
105Слово твоє сьвітильник перед ногами моїми, і сьвітло на стежцї моїй.
106Заклех се да ћу чувати наредбе правде Твоје, и извршићу.
106Я клявся хоронити присуди справедливостї твоєї, і встою в слові моїм.
107Поништен сам веома, Господе, оживи ме по речи својој.
107Над міру я похилився, Господи, оживи мене по слову твому!
108Нека Ти буде угодна, Господе, добровољна жртва уста мојих, и судовима својим научи ме.
108Прийми ласкаво, Господи, добровільну жертву уст моїх, і навчи мене присудїв твоїх.
109Душа је моја у руци мојој непрестано у невољи; али закон Твој не заборављам.
109Життє моє безустанно в небезпеці, та не забув я закону твого.
110Безбожници су ми метнули замку; али од заповести Твојих не застраних.
110Заставили безбожні клїтку на мене, та я від приказів твоїх не відхилився.
111Присвојих откривења Твоја зававек; јер су радост срцу мом.
111Сьвідчення твої як спадьщину вічну взяв я, вони бо радість серця мого.
112Приволео сам срце своје да твори наредбе Твоје навек, до краја.
112Я наклонив серце моє, повнити устави твої вічно аж до кінця. Самех.
113Који преступају закон, ја на њих мрзим, а закон Твој љубим.
113В кого серце подвійне, ненавиджу, і закон твій люблю.
114Ти си заклон мој и штит мој; реч Твоју чекам.
114Ти єси мій притулок і щит мій; на слово твоє вповаю.
115Идите од мене, безаконици! И чуваћу заповести Бога свог.
115Ідїть геть від мене, ви беззаконні, а я хоронити му заповідї Бога мого.
116Укрепи ме по речи својој и бићу жив, и немој ме осрамотити у надању мом.
116Допоможи менї по слову твому, щоб жити менї, і не дай осоромитись в надїї моїй!
117Утврди ме, и спашћу се, и размишљаћу о наредбама Твојим без престанка.
117Підопри мене, і я спасуся, і буду все пильнувати устави твої.
118Обараш све који одступају од наредаба Твојих; јер су помисли њихове лаж.
118Ти всїх відкинув, що від уставів твоїх відхилились, бо мантїйства їх льживі.
119Као гар бацаш све безбожнике на земљи; тога ради омилеше ми откривења Твоја.
119Як жужлї, так відгорнув ти всїх беззаконників землї, тому люблю я сьвідчення твої.
120Дрхће од страха Твог тело моје, и судова Твојих бојим се.
120Від страху перед тобою жахається тїло моє, і судів твоїх я боюся. Аїн.
121Чиним суд и правду, не дај ме онима који ме гоне.
121Творив я суд і справедливість; не віддай мене ворогам у руки!
122Одбрани слугу свог на добро Његово, да ми не чине силе охоли.
122Слузї твому будь порукою до доброго; не дай бутним пригнїчувати мене!
123Очи моје чезну за спасењем Твојим и за речју правде Твоје.
123Очі мої нетерплячо визирають спасення твого, і слова справедливостї твоєї.
124Учини слузи свом по милости својој, и наредбама својим научи ме.
124Яви ласку твою слузї твому, і навчи мене уставів твоїх.
125Ја сам слуга Твој; уразуми ме, и познаћу откривења Твоја.
125Я твій слуга, дай менї зрозуміннє, і пізнаю сьвідчення твої.
126Време је да Господ ради; оборише закон Твој.
126Пора Господеві до дїла; вони закон твій зломили.
127Тога ради љубим заповести Твоје већма него злато и драго камење.
127Тому люблю заповідї твої над золото і над щире золото.
128Тога ради заповести Твоје држим да су верне, на сваки пут лажни мрзим.
128Тому всї прикази твої вважаю зовсїм правими; ненавиджу кожну стежку льживу. Пе.
129Дивна су откривења Твоја; зато их чува душа моја.
129Дивні сьвідчення твої, тому хоронить їх душа моя.
130Речи Твоје кад се јаве, просветљују и уразумљују просте.
130Обявлене слово твоє просьвічує, дає зрозуміннє людям простодушним.
131Отварам уста своја да одахнем, јер сам жедан заповести Твојих.
131Устами отвертими лакнув я, бо заповідей твоїх бажав.
132Погледај на ме и смилуј се на ме, као што радиш с онима који љубе име Твоје.
132Повернися до мене і помилуй мене, як милуєш тих, що імя твоє люблять.
133Утврди стопе моје у речи својој, и не дај никаквом безакоњу да овлада мном.
133Утверди шаги мої в слові твоїм, і не дай неправотї запанувати надо мною!
134Избави ме од насиља људског, и чуваћу заповести Твоје.
134Вибави мене з неволї людської, то буду сповняти велїння твої.
135Светлошћу лица свог обасјај слугу свог, и научи ме наредбама својим.
135Засьвіти лицем твоїм над слугою твоїм, і навчи уставів твоїх!
136Очи моје лију потоке, зато што не чувају закон Твој.
136Потоком плинуть сльози з очей моїх, бо люде не хоронять закону твого. Цаде.
137Праведан си, Господе, и прави су судови Твоји.
137Справедлив єси, Господи, і праві суди твої.
138Јавио си правду у откривењима својим, и истину целу.
138Ти заповідав сьвідчення твої в справедливостї і в повній вірностї.
139Ревност моја једе ме, зато што моји непријатељи заборавише речи Твоје.
139Ревність моя сушить мене, напасники бо мої забули слова твої.
140Реч је Твоја веома чиста, и слуга је Твој веома љуби.
140Слово твоє випробоване, і любе слузї твому.
141Ја сам мален и поништен, али заповести Твоје не заборављам.
141Малий я і мізерний; та не забув приказів твоїх.
142Правда је Твоја правда вечна, и закон Твој истина.
142Справедливість твоя, вічна справедливість, і закон твій правда.
143Туга и невоља нађе ме, заповести су Твоје утеха моја.
143Скорбота і горе постигли мене; та заповідї твої роскіш моя.
144Вечна је правда у откривењима Твојим; уразуми ме, и бићу жив.
144Справедливість сьвідчень твоїх вічна; дай менї зрозуміннє, і жити му! Коф.
145Вичем из свега срца: Услиши ме, Господе; сачуваћу наредбе Твоје.
145З цїлого серця кликав я; вислухай мене, Господи! Устави твої хоронити му.
146Призивам Те, помози ми; држаћу се откривења Твојих.
146До тебе кликав я; спаси мене і сьвідчення твої сповняти му.
147Претечем свануће, и вичем; реч Твоју чекам.
147Перед досьвітом вставши, благав я; вповав на слово твоє.
148Претечу очи моје јутарњу стражу, да бих размишљао о речи Твојој.
148Очі мої випереджували сторожу нічню, щоб над словом твоїм промишляти.
149Чуј глас мој по милости својој, Господе; по суду свом оживи ме.
149Почуй голос мій по милостї твоїй; Господи, по суду твому оживи мене.
150Прикучују се који љубе безакоње; удаљили су се од закона Твог.
150Приближились ті, що задумали лихо; від закону твого вони далеко стали.
151Ти си близу, Господе, и све су заповести Твоје истина.
151Близько єси, Господи, і всї заповідї твої правда.
152Одавна знам за откривења Твоја, да си их поставио зававек.
152Від давна знаю із сьвідчень твоїх, що ти утвердив їх на віки. Реш.
153Погледај невољу моју, и избави ме, јер не заборављам закон Твој.
153Споглянь на горе моє і вибави мене! Я бо не забув закону твого.
154Прими се ствари моје, и одбрани ме; по речи својој оживи ме.
154Заступи справу мою і визволи мене! Оживи мене по слову твому!
155Далеко је од безбожника спасење, јер се не држе наредаба Твојих.
155Далеко від беззаконних спасеннє, вони бо не дбають про устави твої.
156Милосрђе је Твоје, Господе, велико; по правом суду свом оживи ме.
156Велика милість твоя, Господи; оживи мене по правосуддю твому.
157Много је противника мојих и непријатеља мојих; али ја не одступам од откривења Твојих.
157Багацько в мене напасників і гнобителїв моїх; від сьвідчень твоїх я не відхилився.
158Видим одметнике, и мрско ми је; јер не чувају речи Твоје.
158Бачив я невірних, і вони були огидою для мене, бо не хоронили слова твого.
159Гледај, како љубим заповести Твоје, Господе, по милости својој оживи ме.
159Дивись, як я люблю велїння твої; по милостї твоїй, Господи, оживи мене!
160Основа је речи Твоје истина, и вечан је сваки суд правде Твоје.
160Основа слова твого правда, і всякий присуд справедливостї твоєї вічній. Шін.
161Кнезови ме гоне низашта, али се срце моје боји речи Твоје.
161Безвинного гонили мене дуки; та слова твого боїться серце моє.
162Радујем се речи Твојој као онај који задобије велик плен.
162Радїю словом твоїм, як той, хто здобич велику находить.
163Мрзим на лаж и гадим се на њу, љубим закон Твој.
163Брехню ненавиджу й гидую нею; закон твій люблю я.
164Седам пута на дан хвалим Те за судове правде Твоје.
164Сїм раз у день хвалю тебе за присуди справедливостї твоєї.
165Велик мир имају они који љубе закон Твој, и у њих нема спотицања.
165Великим спокоєм радуються ті, що люблять закон твій і нема для них спотикання.
166Чекам спасење Твоје, Господе, и заповести Твоје извршујем.
166Я вповав на спасеннє твоє, Господи, і сповняв заповідї твої.
167Душа моја чува откривења Твоја, и ја их љубим веома.
167Душа моя хоронила сьвідчення твої, і вони менї вельми любі.
168Чувам заповести Твоје и откривења; јер су сви путеви моји пред Тобом.
168Твої велїння і сьвідчення сповняв я, всї бо дороги мої перед тобою. Тав.
169Нека изађе тужњава моја преда Те, Господе! По речи својој уразуми ме.
169Моє благаннє нехай прийде близько до тебе, Господи! Дай менї зрозуміннє, по слову твому.
170Нека дође мољење моје преда Те! По речи својој избави ме.
170Моє моленнє нехай дійде до тебе! Вирятуй мене, по слову твому.
171Уста ће моја певати хвалу, кад ме научиш наредбама својим.
171Уста мої віддадуть хвалу тобі, коли навчиш мене уставів твоїх.
172Језик ће мој казивати реч Твоју, јер су све заповести Твоје праведне.
172Язик мій грімко промовить слово твоє, всї бо заповідї твої справедливість.
173Нека ми буде рука Твоја у помоћи; јер ми омилеше заповести Твоје;
173Простягни руку твою на поміч менї! Твої бо велїння вибрав я.
174Жедан сам спасења Твог, Господе, и закон је Твој утеха моја.
174Тужив я за спасеннєм твоїм, Господи, і закон твій роскіш моя.
175Нека живи душа моја и Тебе хвали, и судови Твоји нека ми помогну.
175Дай жити душі моїй, і буде тебе хвалити, і присуди твої нехай поможуть менї!
176Зађох као овца изгубљена: тражи слугу свог; јер заповести Твоје не заборавих.
176Блукаю, мов вівця заблудивша; шукай слугу твого! Я бо не забув заповідей твоїх.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.