Псалми 31
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1У Тебе се, Господе, уздам; немој ме оставити под срамотом довека, по правди својој избави ме.
1Проводиреві хора: Псальма Давидова. На тебе вповаю, Господи; не дай менї осоромитись по віки; по твоїй справедливостї спаси мене.
2Пригни к мени ухо своје, похитај, помози ми. Буди ми камени град, тврда ограда, где бих се спасао.
2Нахили до мене ухо твоє, спаси мене скоро! Будь менї баштою, домом оборонним, щоб спасти мене!
3Јер си Ти камена гора моја и ограда моја, имена свог ради води ме и управљај мном.
3Ти бо єси скеля моя, башта моя, і задля імени твого веди мене й навчай мене.
4Извади ме из мреже коју ми тајно заместише; јер си Ти крепост моја.
4Виведи мене з сїтки, що тайно заставили її на мене; ти бо єси твердиня моя.
5У Твоју руку предајем дух свој; избављао си ме, Господе, Боже истинити!
5В руки твої віддаю духа мого; ти ізбавив мене, Господи, Боже правди!
6Ненавидим оне који поштују пропадљиве идоле; ја се у Господа уздам.
6Зненавидїв я тих, що вважають на божища нїкчемні; я ж вповав на Господа.
7Радоваћу се и веселити се о милости Твојој, кад погледаш на моју муку, познаш тугу душе моје,
7Зрадїю серцем і звеселюся задля милосердя твого; бачивши горе моє, ти знав тїсноту душі моєї,
8Не даш ме у руку непријатељу, поставиш ноге моје на пространом месту.
8І не віддав мене ворогові в руки, поставив ноги мої на широкому просторі.
9Смилуј се на ме, Господе, јер ме је туга; од јада изнеможе око моје, душа моја и срце моје;
9Змилуйся надо мною, Господи! Бо я в тїснотї; із журби запались очі мої, душа моя і внутро моє.
10Ишчиле у жалости живот мој, и године моје у уздисању; ослаби од муке крепост моја, и кости моје сасахнуше.
10Бо в горю нидїє життє моє, і лїта мої в зітханню; в несправедливостї ізнемоглась сила моя, і костї мої струпішіли.
11Од мноштва непријатеља својих постадох подсмех и суседима својим, и страшило знанцима својим; који ме виде на улици беже од мене.
11Став я посьміховиском не то що для всїх ворогів моїх, а й надто ще більше для сусїдів моїх, і страшилом для знакомих моїх; хто бачить мене на улицї, той втїкає від мене.
12Заборављен сам као мртав, нема ме у срцима; ја сам као разбијен суд.
12Забуто мене в серцї, як помершого; став я наче розбита посудина.
13Јер слушам грдњу од многих, од свуда страх, кад се договарају на ме, мисле ишчупати душу моју.
13Чув бо я брехню від багацько людей — кругом пострах — як всї змовлялись проти мене; вони чигали на життє моє.
14А ја се, Господе, у Тебе уздам и велим: Ти си Бог мој.
14Я ж, я вповав на тебе, Господи, я казав: ти єси Бог мій!
15У Твојој су руци дани моји; отми ме из руку непријатеља мојих, и од оних, који ме гоне.
15Днї мої в руках твоїх; вирятуй мене з рук ворога мого і від гонителїв моїх!
16Покажи светло лице своје слузи свом; спаси ме милошћу својом.
16Сьвіти лицем твоїм на слугу твого, спаси мене по милостї твоїй!
17Господе! Немој ме оставити под срамотом; јер Тебе призивам. Нек се посраме безбожници, нека замукну и падну у пакао.
17Господи, не допусти сорому на мене, бо я призвав тебе на поміч! Побий соромом беззаконних, нехай в пеклї нїміють!
18Нека онеме уста лажљива, која говоре на праведника обесно, охоло и с поругом.
18Зацїпи уста брехливі, що в гордостї і зневазї верзять мерзоту проти праведника!
19Како је много у Тебе добра, које чуваш за оне који Те се боје, и које дајеш онима који се у Те уздају пред синовима човечијим!
19Як велика доброта твоя, що зберіг єси для боящихся тебе, що явив перед синами людськими людям, що вповають на тебе.
20Сакриваш их под кров лица свог од буна људских; склањаш их под сен од свадљивих језика.
20Ти сховаєш їх у сховку перед лицем твоїм від заговорів людських; ти сховаєш їх у домівцї від язиків сварливих.
21Да је благословен Господ, што ми показа дивну милост као да ме уведе у тврд град!
21Благословен Господь! Бо чудно явив він на менї милість свою в оборонному містї.
22Ја рекох у сметњи својој: Одбачен сам од очију Твојих; али Ти чу молитвени глас мој кад Те призвах.
22Сказав я, правда, в переляку: Я відлучений від очей твоїх; та все ж таки ти почув голос мого благання, як я взивав до тебе.
23Љубите Господа сви свети Његови; Господ држи веру; и увршено враћа онима који поступају охоло.
23Полюбіть Господа, всї його праведні! Вірних сохранить Господь, а сповна відплатить тому, хто живе в гординї.
24Будите слободни, и нека буде јако срце ваше, сви који се у Господа уздате.
24Будьте сильні і майте в серцї одвагу, ви всї, що вповаєте на Господа.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.