Псалми 139
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1Господе! Ти ме кушаш и знаш.
1Проводиреві хора; псальма Давидова. Господи! Ти розглянув мене, і пізнав.
2Ти знаш кад седам и кад устанем; Ти знаш помисли моје издалека;
2Ти знаєш, коли я сяду, і коли встану; ти з далека розумієш думки мої.
3Кад ходим и кад се одмарам, Ти си око мене, и све путеве моје видиш.
3Ти бачиш стежку мою і місце відпочинку, і всї дороги мої знаєш.
4Још нема речи на језику мом, а Ти, Господе, гле, већ све знаш.
4Бо ще нема слова на язику в мене, а вже ти Господи, добре все знаєш.
5Састраг и спред Ти си ме заклонио, и ставио на ме руку своју.
5З заду і з переду обступив мене! і руку свою положив на мене.
6Чудно је за ме знање Твоје, високо, не могу да га докучим.
6Розуміннє, надто — дивне, надто високе для мене, не здолїю збагнути його.
7Куда бих отишао од духа Твог, и од лица Твог куда бих побегао?
7Куди йти менї перед духом твоїм, куди втекти менї від лиця твого?
8Да изађем на небо, Ти си онде. Да сиђем у пакао, онде си.
8Зійшов би я на небо, — ти там єси; спочив би я під землею, і там ти єси.
9Да се дигнем на крилима од зоре, и преселим се на крај мора:
9Взяв би я крила в зорі ранньої, та й на самому краю моря осївся,
10И онде ће ме рука Твоја водити, и држати ме десница Твоја.
10І туди б рука твоя провела мене, і правиця твоя попала.
11Да кажем: Да ако ме мрак сакрије; али је и ноћ као видело око мене.
11І сказав би я: Тьма таки покриє мене, то й в ночі стане сьвітло кругом мене.
12Ни мрак неће замрачити од Тебе, и ноћ је светла као дан: мрак је као видело.
12І тьма не затьмить перед тобою, і ніч яснїє як день; тьма — одно що сьвітло.
13Јер си Ти створио шта је у мени, саставио си ме у утроби матере моје.
13Ти сотворив внутро моє; ти зложив мене в утробі матері моєї.
14Хвалим Те, што сам дивно саздан. Дивна су дела Твоја, и душа моја то зна добро.
14Прославляю тебе за те, що дав снагу менї предивну. Дїла твої чудесні, душа моя добре се знає.
15Ниједна се кост моја није сакрила од Тебе, ако и јесам саздан тајно, откан у дубини земаљској.
15Не були втаєні костї мої перед тобою, коли в тайнї постав я, як тая грудка в долїшнїх місцях землї штучно зложена.
16Заметак мој видеше очи Твоје, у књизи је Твојој све то записано, и дани забележени, кад их још није било ниједног.
16Очі твої бачили зародок мій, і в книзї твоїй все було записано; минали днї, як костї творились, від часу того, як ще нї одної не було.
17Како су ми недокучиве помисли Твоје, Боже! Како им је велик број!
17Як любі для мене думки твої, Боже! Як велика безлїч їх!
18Да их бројим, више их је него песка. Кад се пробудим, још сам с Тобом.
18Полїчив би, та більше їх, як піску. Пробуджаюсь, і я ще з тобою.
19Да хоћеш, Боже, убити безбожника! Крвопије, идите од мене.
19О коли б ти, Боже, погубив беззаконника! І ви, людожери, відступіться геть від мене!…
20Они говоре ружно на Тебе; узимају име Твоје узалуд непријатељи Твоји.
20Та ворогів твоїх, що згадують тебе для беззаконня, що за марним ганяють.
21Зар да не мрзим на оне, који на Те мрзе, Господе, и да се не гадим на оне који устају на Тебе?
21Чи не мати менї ненавистї проти тих, що тебе ненавидять, і не гидитись тими, що проти тебе встали?
22Пуном мрзошћу мрзим на њих; непријатељи су ми.
22Повною ненавистю ненавиджу їх; вони вороги в мене.
23Окушај ме, Боже, и познај срце моје, испитај ме, и познај помисли моје.
23Розглянь мене, Боже, і пізнай серце моє! Випробуй мене, і пізнай думки мої!
24И види јесам ли на злом путу, и води ме на пут вечни.
24І подивись, чи йду я дорогою труду, і веди мене дорогою вічною.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.