Псалми 139
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Clementine Vulgate, 1598
1Господе! Ти ме кушаш и знаш.
1In finem. Psalmus David.
2Ти знаш кад седам и кад устанем; Ти знаш помисли моје издалека;
2[Eripe me, Domine, ab homine malo; a viro iniquo eripe me.
3Кад ходим и кад се одмарам, Ти си око мене, и све путеве моје видиш.
3Qui cogitaverunt iniquitates in corde, tota die constituebant prælia.
4Још нема речи на језику мом, а Ти, Господе, гле, већ све знаш.
4Acuerunt linguas suas sicut serpentis; venenum aspidum sub labiis eorum.
5Састраг и спред Ти си ме заклонио, и ставио на ме руку своју.
5Custodi me, Domine, de manu peccatoris, et ab hominibus iniquis eripe me. Qui cogitaverunt supplantare gressus meos:
6Чудно је за ме знање Твоје, високо, не могу да га докучим.
6absconderunt superbi laqueum mihi. Et funes extenderunt in laqueum; juxta iter, scandalum posuerunt mihi.
7Куда бих отишао од духа Твог, и од лица Твог куда бих побегао?
7Dixi Domino: Deus meus es tu; exaudi, Domine, vocem deprecationis meæ.
8Да изађем на небо, Ти си онде. Да сиђем у пакао, онде си.
8Domine, Domine, virtus salutis meæ, obumbrasti super caput meum in die belli.
9Да се дигнем на крилима од зоре, и преселим се на крај мора:
9Ne tradas me, Domine, a desiderio meo peccatori: cogitaverunt contra me; ne derelinquas me, ne forte exaltentur.
10И онде ће ме рука Твоја водити, и држати ме десница Твоја.
10Caput circuitus eorum: labor labiorum ipsorum operiet eos.
11Да кажем: Да ако ме мрак сакрије; али је и ноћ као видело око мене.
11Cadent super eos carbones; in ignem dejicies eos: in miseriis non subsistent.
12Ни мрак неће замрачити од Тебе, и ноћ је светла као дан: мрак је као видело.
12Vir linguosus non dirigetur in terra; virum injustum mala capient in interitu.
13Јер си Ти створио шта је у мени, саставио си ме у утроби матере моје.
13Cognovi quia faciet Dominus judicium inopis, et vindictam pauperum.
14Хвалим Те, што сам дивно саздан. Дивна су дела Твоја, и душа моја то зна добро.
14Verumtamen justi confitebuntur nomini tuo, et habitabunt recti cum vultu tuo.]
15Ниједна се кост моја није сакрила од Тебе, ако и јесам саздан тајно, откан у дубини земаљској.
no verse 15 in this text
16Заметак мој видеше очи Твоје, у књизи је Твојој све то записано, и дани забележени, кад их још није било ниједног.
no verse 16 in this text
17Како су ми недокучиве помисли Твоје, Боже! Како им је велик број!
no verse 17 in this text
18Да их бројим, више их је него песка. Кад се пробудим, још сам с Тобом.
no verse 18 in this text
19Да хоћеш, Боже, убити безбожника! Крвопије, идите од мене.
no verse 19 in this text
20Они говоре ружно на Тебе; узимају име Твоје узалуд непријатељи Твоји.
no verse 20 in this text
21Зар да не мрзим на оне, који на Те мрзе, Господе, и да се не гадим на оне који устају на Тебе?
no verse 21 in this text
22Пуном мрзошћу мрзим на њих; непријатељи су ми.
no verse 22 in this text
23Окушај ме, Боже, и познај срце моје, испитај ме, и познај помисли моје.
no verse 23 in this text
24И види јесам ли на злом путу, и води ме на пут вечни.
no verse 24 in this text
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.