Псалми 42
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Clementine Vulgate, 1598
1Као што кошута тражи потоке, тако душа моја тражи Тебе, Боже!
1Psalmus David. [Judica me, Deus, et discerne causam meam de gente non sancta: ab homine iniquo et doloso erue me.
2Жедна је душа моја Бога, Бога Живога, кад ћу доћи и показати се лицу Божијем?
2Quia tu es, Deus, fortitudo mea: quare me repulisti? et quare tristis incedo, dum affligit me inimicus?
3Сузе су ми хлеб дан и ноћ, кад ми сваки дан говоре: Где је Бог твој?
3Emitte lucem tuam et veritatem tuam: ipsa me deduxerunt, et adduxerunt in montem sanctum tuum, et in tabernacula tua.
4Душа се моја пролива кад се опомињем како сам ходио сред многог људства, ступао у дом Божји, а људство празнујући певаше и подвикиваше.
4Et introibo ad altare Dei, ad Deum qui lætificat juventutem meam. Confitebor tibi in cithara, Deus, Deus meus.
5Што си клонула, душо моја, и што си жалосна? Уздај се у Бога; јер ћу Га још славити, Спаситеља мог и Бога мог.
5Quare tristis es, anima mea? et quare conturbas me? Spera in Deo, quoniam adhuc confitebor illi, salutare vultus mei, et Deus meus.]
6Клонула је у мени душа зато што Те помињем у земљи јорданској, на Ермону, на гори малој.
no verse 6 in this text
7Бездана бездану дозива гласом слапова Твојих; све воде Твоје и вали Твоји на мене навалише.
no verse 7 in this text
8Дању је јављао Господ милост своју, а ноћу Му је песма у мене, молитва Богу живота мог.
no verse 8 in this text
9Рећи ћу Богу, граду свом: Зашто си ме заборавио? Зашто идем сетан од пакости непријатељеве?
no verse 9 in this text
10Који ми пакосте, пребијајући кости моје, ругају ми се говорећи ми сваки дан: Где ти је Бог?
no verse 10 in this text
11Што си клонула, душо моја, и што си жалосна? Уздај се у Бога; јер ћу Га још славити, Спаситеља мог и Бога мог.
no verse 11 in this text
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.