Псалми 50
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Clementine Vulgate, 1598
1Бог над боговима, Господ, говори и дозива земљу од истока сунчаног до запада.
1In finem. Psalmus David,
2Са Сиона, који је врх красоте, јавља се Бог.
2cum venit ad eum Nathan propheta, quando intravit ad Bethsabee.
3Иде Бог наш, и не ћути; пред Њим је огањ који прождире, око Њега је бура велика.
3[Miserere mei, Deus, secundum magnam misericordiam tuam; et secundum multitudinem miserationum tuarum, dele iniquitatem meam.
4Дозива небо одозго и земљу, да суди народу свом:
4Amplius lava me ab iniquitate mea, et a peccato meo munda me.
5„Скупите ми свеце моје, који су учинили са мном завет на жртви.”
5Quoniam iniquitatem meam ego cognosco, et peccatum meum contra me est semper.
6(И небеса огласише правду Његову, јер је тај судија Бог.)
6Tibi soli peccavi, et malum coram te feci; ut justificeris in sermonibus tuis, et vincas cum judicaris.
7Слушај, народе мој, шта ћу ти казати, Израиљу, шта ћу ти јавити. Ја сам Бог, Бог твој.
7Ecce enim in iniquitatibus conceptus sum, et in peccatis concepit me mater mea.
8Нећу те за жртве твоје карати; твоје жртве паљенице свагда су преда мном.
8Ecce enim veritatem dilexisti; incerta et occulta sapientiæ tuæ manifestasti mihi.
9Не треба ми узимати телета из дома твог, ни јарића из торова твојих.
9Asperges me hyssopo, et mundabor; lavabis me, et super nivem dealbabor.
10Јер је моје све горско зверје, и стока по планинама на хиљаде.
10Auditui meo dabis gaudium et lætitiam, et exsultabunt ossa humiliata.
11Знам све птице по горама, и красота пољска преда мном је.
11Averte faciem tuam a peccatis meis, et omnes iniquitates meas dele.
12Да огладним, не бих теби рекао, јер је моја васиљена и све што је у њој.
12Cor mundum crea in me, Deus, et spiritum rectum innova in visceribus meis.
13Зар ја једем месо волујско, или крв јарећу пијем?
13Ne projicias me a facie tua, et spiritum sanctum tuum ne auferas a me.
14Принеси Богу хвалу на жртву, и извршуј Вишњему завете своје.
14Redde mihi lætitiam salutaris tui, et spiritu principali confirma me.
15Призови ме у невољи својој, избавићу те, и ти ме прослави.
15Docebo iniquos vias tuas, et impii ad te convertentur.
16А безбожнику рече Бог: Зашто казујеш уредбе моје и носиш завет мој у устима својим?
16Libera me de sanguinibus, Deus, Deus salutis meæ, et exsultabit lingua mea justitiam tuam.
17А сам мрзиш на науку, и речи моје бацаш за леђа.
17Domine, labia mea aperies, et os meum annuntiabit laudem tuam.
18Кад видиш лупежа, пристајеш с њим, и с прељубочинцима имаш део.
18Quoniam si voluisses sacrificium, dedissem utique; holocaustis non delectaberis.
19Уста си своја пустио да говоре зло, и језик твој плете преваре.
19Sacrificium Deo spiritus contribulatus; cor contritum et humiliatum, Deus, non despicies.
20Седиш и говориш на брата свог, сина матере своје опадаш.
20Benigne fac, Domine, in bona voluntate tua Sion, ut ædificentur muri Jerusalem.
21Ти си то чинио, ја ћутах, а ти помисли да сам ја као ти. Обличићу те, метнућу ти пред очи грехе твоје.
21Tunc acceptabis sacrificium justitiæ, oblationes et holocausta; tunc imponent super altare tuum vitulos.]
22Разумејте ово који заборављате Бога! Иначе ћу зграбити, па неће нико избавити.
no verse 22 in this text
23Онај мене поштује који приноси хвалу на жртву и који је путем на опазу. Ја ћу му показати спасење Божије.
no verse 23 in this text
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.