Псалми 38
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Clementine Vulgate, 1598
1Господе! Немој ме карати у гневу свом, нити ме наказити у јарости својој.
1In finem, ipsi Idithun. Canticum David.
2Јер стреле Твоје устрелише ме, и рука ме Твоја тишти.
2[Dixi: Custodiam vias meas: ut non delinquam in lingua mea. Posui ori meo custodiam, cum consisteret peccator adversum me.
3Нема здравог места на телу мом од гнева Твог; нема мира у костима мојим од греха мог.
3Obmutui, et humiliatus sum, et silui a bonis; et dolor meus renovatus est.
4Јер безакоња моја изађоше врх главе моје, као тешко бреме отежаше ми.
4Concaluit cor meum intra me; et in meditatione mea exardescet ignis.
5Усмрдеше се и загнојише се ране моје од безумља мог.
5Locutus sum in lingua mea: Notum fac mihi, Domine, finem meum, et numerum dierum meorum quis est, ut sciam quid desit mihi.
6Згрчио сам се и погурио веома, сав дан идем сетан;
6Ecce mensurabiles posuisti dies meos, et substantia mea tamquam nihilum ante te. Verumtamen universa vanitas, omnis homo vivens.
7Јер сам изнутра пун огња, и нема здравог места на телу мом.
7Verumtamen in imagine pertransit homo; sed et frustra conturbatur: thesaurizat, et ignorat cui congregabit ea.
8Изнемогох и веома ослабих, ричем од трзања срца свог.
8Et nunc quæ est exspectatio mea: nonne Dominus? et substantia mea apud te est.
9Господе! Пред Тобом су све жеље моје, и уздисање моје није од Тебе сакривено.
9Ab omnibus iniquitatibus meis erue me: opprobrium insipienti dedisti me.
10Срце моје јако куца, остави ме снага моја, и вид очију мојих, ни њега ми нема.
10Obmutui, et non aperui os meum, quoniam tu fecisti;
11Другови моји и пријатељи моји видећи ране моје одступише, далеко стоје ближњи моји.
11amove a me plagas tuas.
12Који траже душу моју намештају замку, и који су ми злу ради, говоре о погибли и по сав дан мисле о превари.
12A fortitudine manus tuæ ego defeci in increpationibus: propter iniquitatem corripuisti hominem. Et tabescere fecisti sicut araneam animam ejus: verumtamen vane conturbatur omnis homo.
13А ја као глув не чујем и као нем који не отвара уста своја.
13Exaudi orationem meam, Domine, et deprecationem meam; auribus percipe lacrimas meas. Ne sileas, quoniam advena ego sum apud te, et peregrinus sicut omnes patres mei.
14Ја сам као човек који не чује или нема у устима својим правдања.
14Remitte mihi, ut refrigerer priusquam abeam et amplius non ero.]
15Јер Тебе, Господе, чекам, Ти одговарај за мене, Господе, Боже мој!
no verse 15 in this text
16Јер рекох: Да ми се не свете, и да се не размећу нада мном, кад се спотакне нога моја.
no verse 16 in this text
17Јер сам готов пасти, и туга је моја свагда са мном.
no verse 17 in this text
18Признајем кривицу своју, и тужим ради греха свог.
no verse 18 in this text
19Непријатељи моји живе, јаки су, и сила их има што ме ненавиде на правди.
no verse 19 in this text
20Који ми враћају зло за добро, непријатељи су ми зато што сам пристао за добрим.
no verse 20 in this text
21Немој ме оставити, Господе, Боже мој! Немој се удаљити од мене.
no verse 21 in this text
22Похитај у помоћ мени, Господе, Спаситељу мој!
no verse 22 in this text
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.