Псалми 59

Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic

Clementine Vulgate, 1598

1Избави ме од непријатеља мојих, Боже мој, и од оних, што устају на ме, заклони ме.

1In finem, pro his qui immutabuntur, in tituli inscriptionem ipsi David, in doctrinam,

2Избави ме од оних који чине безакоње, и од крвопија сачувај ме.

2cum succendit Mesopotamiam Syriæ et Sobal, et convertit Joab, et percussit Idumæam in valle Salinarum duodecim millia.

3Ево, зло намишљају души мојој, скупљају се на ме силни, без кривице моје и без греха мог, Господе.

3[Deus, repulisti nos, et destruxisti nos; iratus es, et misertus es nobis.

4Без кривице моје стечу се и оружају се; устани за мене, и гледај.

4Commovisti terram, et conturbasti eam; sana contritiones ejus, quia commota est.

5Ти, Господе, Боже над војскама, Боже Израиљев, пробуди се, обиђи све ове народе, немој пожалити одметника.

5Ostendisti populo tuo dura; potasti nos vino compunctionis.

6Нек се врате увече, лају као пси и иду око града.

6Dedisti metuentibus te significationem, ut fugiant a facie arcus; ut liberentur dilecti tui.

7Ево руже језиком својим, мач им је у устима, јер, веле, ко ће чути?

7Salvum fac dextera tua, et exaudi me.

8Али Ти ћеш се, Господе, смејати њима и посрамити све ове народе.

8Deus locutus est in sancto suo: lætabor, et partibor Sichimam; et convallem tabernaculorum metibor.

9Они су јаки, али ја на Тебе погледам, јер си Ти Бог, чувар мој.

9Meus est Galaad, et meus est Manasses; et Ephraim fortitudo capitis mei. Juda rex meus;

10Бог, који ме милује, иде преда мном, Бог ми даје без страха да гледам непријатеље своје.

10Moab olla spei meæ. In Idumæam extendam calceamentum meum: mihi alienigenæ subditi sunt.

11Немој их побити, да не би заборавио народ мој; распи их силом својом и обори их, Господе, браничу наш,

11Quis deducet me in civitatem munitam? quis deducet me usque in Idumæam?

12За грех уста њихових; за речи језика њиховог; нек се ухвате у охолости својој за клетву и лаж коју су говорили.

12nonne tu, Deus, qui repulisti nos? et non egredieris, Deus, in virtutibus nostris?

13Распи у гневу, распи, да их нема; и нека познају да Бог влада над Јаковом и до крајева земаљских.

13Da nobis auxilium de tribulatione, quia vana salus hominis.

14Нек се врате увече, лају као пси, и иду око града.

14In Deo faciemus virtutem; et ipse ad nihilum deducet tribulantes nos.]

15Нека тумарају тражећи хране, и не наситивши се нека ноћи проводе.

no verse 15 in this text

16А ја ћу певати силу Твоју, рано ујутру гласити милост Твоју; јер си ми био одбрана и уточиште у дан невоље моје.

no verse 16 in this text

17Сило моја! Теби ћу певати, јер си Ти Бог чувар мој, Бог који ме милује.

no verse 17 in this text

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.