Псалми 104
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Clementine Vulgate, 1598
1Благосиљај, душо моја, Господа! Господе, Боже мој, велик си веома, обукао си се у величанство и красоту.
1Alleluja. [Confitemini Domino, et invocate nomen ejus; annuntiate inter gentes opera ejus.
2Обукао си светлост као хаљину, разапео небо као шатор;
2Cantate ei, et psallite ei; narrate omnia mirabilia ejus.
3Водом си покрио дворове своје, облаке начинио си да су Ти кола, идеш не крилима ветреним.
3Laudamini in nomine sancto ejus; lætetur cor quærentium Dominum.
4Чиниш ветрове да су Ти анђели, пламен огњени да су Ти слуге.
4Quærite Dominum, et confirmamini; quærite faciem ejus semper.
5Утврдио си земљу на темељима њеним, да се не помести на век века.
5Mementote mirabilium ejus quæ fecit; prodigia ejus, et judicia oris ejus:
6Безданом као хаљином оденуо си је; на горама стоје воде.
6semen Abraham servi ejus; filii Jacob electi ejus.
7Од претње Твоје беже, од громовног гласа Твог теку.
7Ipse Dominus Deus noster; in universa terra judicia ejus.
8Излазе на горе и силазе у долине, на место које си им утврдио.
8Memor fuit in sæculum testamenti sui; verbi quod mandavit in mille generationes:
9Поставио си међу, преко које не прелазе, и не враћају се да покрију земљу.
9quod disposuit ad Abraham, et juramenti sui ad Isaac:
10Извео си изворе по долинама, између гора теку воде.
10et statuit illud Jacob in præceptum, et Israël in testamentum æternum,
11Напајају све звери пољске; дивљи магарци гасе жеђ своју.
11dicens: Tibi dabo terram Chanaan, funiculum hæreditatis vestræ:
12На њима птице небеске живе; кроз гране разлеже се глас њихов.
12cum essent numero brevi, paucissimi, et incolæ ejus.
13Напајаш горе с висина својих, плодовима дела Твојих сити се земља.
13Et pertransierunt de gente in gentem, et de regno ad populum alterum.
14Дајеш те расте трава стоци, и зелен на корист човеку, да би извадио хлеб из земље.
14Non reliquit hominem nocere eis: et corripuit pro eis reges.
15И вино весели срце човеку, и лице се светли од уља, и хлеб срце човеку крепи.
15Nolite tangere christos meos, et in prophetis meis nolite malignari.
16Сите се дрвета Божија, кедри ливански, које си посадио.
16Et vocavit famem super terram, et omne firmamentum panis contrivit.
17На њима птице вију гнезда; станак је родин на јелама.
17Misit ante eos virum: in servum venundatus est, Joseph.
18Горе високе дивокозама, камен је уточиште зечевима.
18Humiliaverunt in compedibus pedes ejus; ferrum pertransiit animam ejus:
19Створио се месец да показује времена, сунце познаје запад свој.
19donec veniret verbum ejus. Eloquium Domini inflammavit eum.
20Стереш таму, и бива ноћ, по којој излази све зверје шумско;
20Misit rex, et solvit eum; princeps populorum, et dimisit eum.
21Лавови ричу за пленом, и траже од Бога хране себи.
21Constituit eum dominum domus suæ, et principem omnis possessionis suæ:
22Сунце гране, и они се сакривају и лежу у ложе своје.
22ut erudiret principes ejus sicut semetipsum, et senes ejus prudentiam doceret.
23Излази човек на посао свој, и на рад свој до вечера.
23Et intravit Israël in Ægyptum, et Jacob accola fuit in terra Cham.
24Како је много дела Твојих, Господе! Све си премудро створио; пуна је земља блага Твог.
24Et auxit populum suum vehementer, et firmavit eum super inimicos ejus.
25Гле, море велико и широко, ту гмижу без броја, животиња мала и велика;
25Convertit cor eorum, ut odirent populum ejus, et dolum facerent in servos ejus.
26Ту лађе плове, крокодил, ког си створио да се игра по њему.
26Misit Moysen servum suum; Aaron quem elegit ipsum.
27Све Тебе чека, да им дајеш пићу на време.
27Posuit in eis verba signorum suorum, et prodigiorum in terra Cham.
28Дајеш им, примају; отвориш руку своју, сите се добра.
28Misit tenebras, et obscuravit; et non exacerbavit sermones suos.
29Одвратиш лице своје, жалосте се; узмеш им дух, гину, и у прах свој враћају се.
29Convertit aquas eorum in sanguinem, et occidit pisces eorum.
30Пошаљеш дух свој, постају, и понављаш лице земљи.
30Edidit terra eorum ranas in penetralibus regum ipsorum.
31Слава Господу увек; нек се весели Господ за дела своја!
31Dixit, et venit cœnomyia et ciniphes in omnibus finibus eorum.
32Он погледа на земљу, и она се тресе; дотакне се гора, и диме се.
32Posuit pluvias eorum grandinem: ignem comburentem in terra ipsorum.
33Певаћу Господу за живота свог; хвалићу Бога свог док сам год.
33Et percussit vineas eorum, et ficulneas eorum, et contrivit lignum finium eorum.
34Нека Му буде мила беседа моја! Веселићу се о Господу.
34Dixit, et venit locusta, et bruchus cujus non erat numerus:
35Нека нестане грешника са земље, и безбожника нека не буде више! Благосиљај, душо моја, Господа! Алилуја!
35et comedit omne fœnum in terra eorum, et comedit omnem fructum terræ eorum.
no verse 36 in this text
36Et percussit omne primogenitum in terra eorum, primitias omnis laboris eorum.
no verse 37 in this text
37Et eduxit eos cum argento et auro, et non erat in tribubus eorum infirmus.
no verse 38 in this text
38Lætata est Ægyptus in profectione eorum, quia incubuit timor eorum super eos.
no verse 39 in this text
39Expandit nubem in protectionem eorum, et ignem ut luceret eis per noctem.
no verse 40 in this text
40Petierunt, et venit coturnix, et pane cæli saturavit eos.
no verse 41 in this text
41Dirupit petram, et fluxerunt aquæ: abierunt in sicco flumina.
no verse 42 in this text
42Quoniam memor fuit verbi sancti sui, quod habuit ad Abraham puerum suum.
no verse 43 in this text
43Et eduxit populum suum in exsultatione, et electos suos in lætitia.
no verse 44 in this text
44Et dedit illis regiones gentium, et labores populorum possederunt:
no verse 45 in this text
45ut custodiant justificationes ejus, et legem ejus requirant.]
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.