Псалми 104
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Reina-Valera 1909
1Благосиљај, душо моја, Господа! Господе, Боже мој, велик си веома, обукао си се у величанство и красоту.
1BENDICE, alma mía, á Jehová. Jehová, Dios mío, mucho te has engrandecido; haste vestido de gloria y de magnificencia.
2Обукао си светлост као хаљину, разапео небо као шатор;
2El que se cubre de luz como de vestidura, que extiende los cielos como una cortina;
3Водом си покрио дворове своје, облаке начинио си да су Ти кола, идеш не крилима ветреним.
3Que establece sus aposentos entre las aguas; el que pone las nubes por su carroza, el que anda sobre las alas del viento;
4Чиниш ветрове да су Ти анђели, пламен огњени да су Ти слуге.
4El que hace á sus ángeles espíritus, sus ministros al fuego flameante.
5Утврдио си земљу на темељима њеним, да се не помести на век века.
5El fundó la tierra sobre sus basas; no será jamás removida.
6Безданом као хаљином оденуо си је; на горама стоје воде.
6Con el abismo, como con vestido, la cubriste; sobre los montes estaban las aguas.
7Од претње Твоје беже, од громовног гласа Твог теку.
7A tu reprensión huyeron; al sonido de tu trueno se apresuraron;
8Излазе на горе и силазе у долине, на место које си им утврдио.
8Subieron los montes, descendieron los valles, al lugar que tú les fundaste.
9Поставио си међу, преко које не прелазе, и не враћају се да покрију земљу.
9Pusísteles término, el cual no traspasarán; ni volverán á cubrir la tierra.
10Извео си изворе по долинама, између гора теку воде.
10Tú eres el que envías las fuentes por los arroyos; van entre los montes.
11Напајају све звери пољске; дивљи магарци гасе жеђ своју.
11Abrevan á todas las bestias del campo: quebrantan su sed los asnos montaraces.
12На њима птице небеске живе; кроз гране разлеже се глас њихов.
12Junto á aquellos habitarán las aves de los cielos; entre las ramas dan voces.
13Напајаш горе с висина својих, плодовима дела Твојих сити се земља.
13El que riega los montes desde sus aposentos: del fruto de sus obras se sacia la tierra.
14Дајеш те расте трава стоци, и зелен на корист човеку, да би извадио хлеб из земље.
14El que hace producir el heno para las bestias, y la hierba para el servicio del hombre; sacando el pan de la tierra.
15И вино весели срце човеку, и лице се светли од уља, и хлеб срце човеку крепи.
15Y el vino que alegra el corazón del hombre, y el aceite que hace lucir el rostro, y el pan que sustenta el corazón del hombre.
16Сите се дрвета Божија, кедри ливански, које си посадио.
16Llénanse de jugo los árboles de Jehová, los cedros del Líbano que él plantó.
17На њима птице вију гнезда; станак је родин на јелама.
17Allí anidan las aves; en las hayas hace su casa la cigüeña.
18Горе високе дивокозама, камен је уточиште зечевима.
18Los montes altos para las cabras monteses; las peñas, madrigueras para los conejos.
19Створио се месец да показује времена, сунце познаје запад свој.
19Hizo la luna para los tiempos: el sol conoce su ocaso.
20Стереш таму, и бива ноћ, по којој излази све зверје шумско;
20Pone las tinieblas, y es la noche: en ella corretean todas las bestias de la selva.
21Лавови ричу за пленом, и траже од Бога хране себи.
21Los leoncillos braman á la presa, y para buscar de Dios su comida.
22Сунце гране, и они се сакривају и лежу у ложе своје.
22Sale el sol, recógense, y échanse en sus cuevas.
23Излази човек на посао свој, и на рад свој до вечера.
23Sale el hombre á su hacienda, y á su labranza hasta la tarde.
24Како је много дела Твојих, Господе! Све си премудро створио; пуна је земља блага Твог.
24¡Cuán muchas son tus obras, oh Jehová! Hiciste todas ellas con sabiduría: la tierra está llena de tus beneficios.
25Гле, море велико и широко, ту гмижу без броја, животиња мала и велика;
25Asimismo esta gran mar y ancha de términos: en ella pescados sin número, animales pequeños y grandes.
26Ту лађе плове, крокодил, ког си створио да се игра по њему.
26Allí andan navíos; allí este leviathán que hiciste para que jugase en ella.
27Све Тебе чека, да им дајеш пићу на време.
27Todos ellos esperan en ti, para que les des su comida á su tiempo.
28Дајеш им, примају; отвориш руку своју, сите се добра.
28Les das, recogen; abres tu mano, hártanse de bien.
29Одвратиш лице своје, жалосте се; узмеш им дух, гину, и у прах свој враћају се.
29Escondes tu rostro, túrbanse: les quitas el espíritu, dejan de ser, y tórnanse en su polvo.
30Пошаљеш дух свој, постају, и понављаш лице земљи.
30Envías tu espíritu, críanse: y renuevas la haz de la tierra.
31Слава Господу увек; нек се весели Господ за дела своја!
31Sea la gloria de Jehová para siempre; alégrese Jehová en sus obras;
32Он погледа на земљу, и она се тресе; дотакне се гора, и диме се.
32El cual mira á la tierra, y ella tiembla; toca los montes, y humean.
33Певаћу Господу за живота свог; хвалићу Бога свог док сам год.
33A Jehová cantaré en mi vida: á mi Dios salmearé mientras viviere.
34Нека Му буде мила беседа моја! Веселићу се о Господу.
34Serme ha suave hablar de él: yo me alegraré en Jehová.
35Нека нестане грешника са земље, и безбожника нека не буде више! Благосиљај, душо моја, Господа! Алилуја!
35Sean consumidos de la tierra los pecadores, y los impíos dejen de ser. Bendice, alma mía, á Jehová. Aleluya.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.