Псалми 35
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Reina-Valera 1909
1Господе! Буди супарник супарницима мојим; удри оне који ударају на ме.
1Salmo de David. DISPUTA, oh Jehová, con los que contra mí contienden; pelea con los que me combaten.
2Узми оружје и штит, и дигни се мени у помоћ.
2Echa mano al escudo y al pavés, y levántate en mi ayuda.
3Потегни копље, и пресеци пут онима који ме гоне, реци души мојој: Ја сам спасење твоје.
3Y saca la lanza, cierra contra mis perseguidores; di á mi alma: Yo soy tu salud.
4Нека се постиде и посраме који траже душу моју; нека се одбију натраг и постиде који ми зло хоће.
4Avergüéncense y confúndanse los que buscan mi alma: vuelvan atrás, y sean avergonzados los que mi mal intentan.
5Нека буду као прах пред ветром, и анђео Господњи нека их прогони.
5Sean como el tamo delante del viento; y el ángel de Jehová los acose.
6Нека буде пут њихов таман и клизав, и анђео Господњи нека их тера.
6Sea su camino oscuridad y resbaladeros; y el ángel de Jehová los persiga.
7Јер низашта застреше мрежом јаму за мене, низашта ископаше јаму души мојој.
7Porque sin causa escondieron para mí su red en un hoyo; sin causa hicieron hoyo para mi alma.
8Нека дође на њега погибао ненадна, и мрежа коју је наместио нека улови њега, нека он у њу падне на погибао.
8Véngale el quebrantamiento que no sepa, y su red que escondió lo prenda: con quebrantamiento en ella caiga.
9А душа ће се моја радовати о Господу, и веселиће се за помоћ Његову.
9Y gócese mi alma en Jehová; y alégrese en su salud.
10Све ће кости моје рећи: Господе! Ко је као Ти, који избављаш страдалца од оног који му досађује, и ништега и убогога од оног који га упропашћује?
10Todos mis huesos dirán: Jehová, ¿quién como tú, que libras al afligido del más fuerte que él, y al pobre y menesteroso del que le despoja?
11Усташе на ме лажни сведоци; шта не знам, за оно ме питају.
11Levantáronse testigos falsos; demandáronme lo que no sabía;
12Плаћају ми зло за добро, и сиротовање души мојој.
12Volviéronme mal por bien, para abatir á mi alma.
13Ја се у болести њиховој облачих у врећу, мучих постом душу своју, и молитва се моја враћаше у прсима мојим.
13Mas yo, cuando ellos enfermaron, me vestí de saco; afligí con ayuno mi alma, y mi oración se revolvía en mi seno.
14Као пријатељ, као брат поступах; бејах сетан и с обореном главом као онај који за матером жали.
14Como por mi compañero, como por mi hermano andaba; como el que trae luto por madre, enlutado me humillaba.
15А они се радују кад се ја спотакнем, и купе се, купе се на ме, задају ране, не знам зашто, чупају и не престају.
15Pero ellos se alegraron en mi adversidad, y se juntaron; juntáronse contra mí gentes despreciables, y yo no lo entendía: despedazábanme, y no cesaban;
16С неваљалим и подругљивим беспосличарима шкргућу на ме зубима својим.
16Con los lisonjeros escarnecedores truhanes, crujiendo sobre mí sus dientes.
17Господе! Хоћеш ли дуго гледати? Отми душу моју од нападања њиховог, од ових лавова јединицу моју.
17Señor, ¿hasta cuándo verás esto ? Recobra mi alma de sus quebrantamientos, mi única de los leones.
18Признаћу Те у сабору великом, усред многог народа хвалићу Те.
18Te confesaré en grande congregación; te alabaré entre numeroso pueblo.
19Да ми се не би светили који ми злобе неправедно, и намигивали очима који мрзе на ме низашта.
19No se alegren de mí mis enemigos injustos: ni los que me aborrecen sin causa hagan del ojo.
20Јер они не говоре о миру, него на мирне на земљи измишљају лажне ствари.
20Porque no hablan paz; y contra los mansos de la tierra piensan palabras engañosas.
21Разваљују на ме уста своја, и говоре: Добро! Добро! Види око наше.
21Y ensancharon sobre mí su boca; dijeron: ¡Ea, ea, nuestros ojos lo han visto!
22Видиш, Господе! Немој ћутати; Господе! Немој одступити од мене.
22Tú lo has visto, oh Jehová; no calles: Señor, de mí no te alejes.
23Пробуди се, устани на суд мој, Боже мој и Господе, и на парницу моју.
23Muévete y despierta para mi juicio, para mi causa, Dios mío y Señor mío.
24Суди ми по правди својој, Господе, Боже мој, да ми се не свете.
24Júzgame conforme á tu justicia, Jehová Dios mío; y no se alegren de mí.
25Не дај да говоре у срцу свом: Добро! То смо хтели! Не дај да говоре: Прождресмо га.
25No digan en su corazón: ¡Ea, alma nuestra! No digan: ¡Hémoslo devorado!
26Нек се постиде и посраме сви који се радују злу мом, нек се обуку у стид и у срам који се размећу нада мном.
26Avergüéncense, y sean confundidos á una los que de mi mal se alegran: vístanse de vergüenza y de confusión los que se engrandecen contra mí.
27Нека се радују и веселе који ми желе правду, и говоре једнако: Велик Господ, који жели мира слузи свом!
27Canten y alégrense los que están á favor de mi justa causa, y digan siempre: Sea ensalzado Jehová, que ama la paz de su siervo.
28И мој ће језик казивати правду Твоју, и хвалу Теби сваки дан.
28Y mi lengua hablará de tu justicia, y de tu loor todo el día.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.