Псалми 42
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
JPS Tanakh (Jewish Publication Society, 1917)
1Као што кошута тражи потоке, тако душа моја тражи Тебе, Боже!
1BOOK II (42-1) For the Leader; Maschil of the sons of Korah. (42-2) As the hart panteth after the water brooks, so panteth my soul after Thee, O God.
2Жедна је душа моја Бога, Бога Живога, кад ћу доћи и показати се лицу Божијем?
2(42-3) My soul thirsteth for God, for the living God: 'When shall I come and appear before God?'
3Сузе су ми хлеб дан и ноћ, кад ми сваки дан говоре: Где је Бог твој?
3(42-4) My tears have been my food day and night, while they say unto me all the day: 'Where is Thy God?'
4Душа се моја пролива кад се опомињем како сам ходио сред многог људства, ступао у дом Божји, а људство празнујући певаше и подвикиваше.
4(42-5) These things I remember, and pour out my soul within me, how I passed on with the throng, and led them to the house of God, with the voice of joy and praise, a multitude keeping holyday.
5Што си клонула, душо моја, и што си жалосна? Уздај се у Бога; јер ћу Га још славити, Спаситеља мог и Бога мог.
5(42-6) Why art thou cast down, O my soul? and why moanest thou within me? Hope thou in God; for I shall yet praise Him for the salvation of His countenance.
6Клонула је у мени душа зато што Те помињем у земљи јорданској, на Ермону, на гори малој.
6(42-7) O my God, my soul is cast down within me; therefore do I remember Thee from the land of Jordan, and the Hermons, from the hill Mizar.
7Бездана бездану дозива гласом слапова Твојих; све воде Твоје и вали Твоји на мене навалише.
7(42-8) Deep calleth unto deep at the voice of Thy cataracts; all Thy waves and Thy billows are gone over me.
8Дању је јављао Господ милост своју, а ноћу Му је песма у мене, молитва Богу живота мог.
8(42-9) By day the LORD will command His lovingkindness, and in the night His song shall be with me, even a prayer unto the God of my life.
9Рећи ћу Богу, граду свом: Зашто си ме заборавио? Зашто идем сетан од пакости непријатељеве?
9(42-10) I will say unto God my Rock: 'Why hast Thou forgotten me? Why go I mourning under the oppression of the enemy?'
10Који ми пакосте, пребијајући кости моје, ругају ми се говорећи ми сваки дан: Где ти је Бог?
10(42-11) As with a crushing in my bones, mine adversaries taunt me; while they say unto me all the day: 'Where is Thy God?'
11Што си клонула, душо моја, и што си жалосна? Уздај се у Бога; јер ћу Га још славити, Спаситеља мог и Бога мог.
11(42-12) Why art thou cast down, O my soul? and why moanest thou within me? Hope thou in God; for I shall yet praise Him, the salvation of my countenance, and my God.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.