Псалми 74
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
JPS Tanakh (Jewish Publication Society, 1917)
1Зашто се, Боже, срдиш на нас дуго; дими се гнев Твој на овце паше Твоје?
1Maschil of Asaph. Why, O God, hast Thou cast us off for ever? Why doth Thine anger smoke against the flock of Thy pasture?
2Опомени се сабора свог, који си стекао од старине, искупио себи у наследну државу, горе Сиона, на којој си се населио.
2Remember Thy congregation, which Thou hast gotten of old, which Thou hast redeemed to be the tribe of Thine inheritance; and mount Zion, wherein Thou hast dwelt.
3Подигни стопе своје на старе развалине: све је разрушио непријатељ у светињи.
3Lift up Thy steps because of the perpetual ruins, even all the evil that the enemy hath done in the sanctuary.
4Ричу непријатељи Твоји на месту сабора Твојих, своје обичаје постављају место наших обичаја.
4Thine adversaries have roared in the midst of Thy meeting-place; they have set up their own signs for signs.
5Видиш, они су као онај који подиже секиру на сплетене гране у дрвета.
5It seemed as when men wield upwards axes in a thicket of trees.
6Све у њему што је резано разбише секирама и брадвама.
6And now all the carved work thereof together they strike down with hatchet and hammers.
7Огњем сажегоше светињу Твоју; на земљу обаливши оскврнише стан имена Твог.
7They have set Thy sanctuary on fire; they have profaned the dwelling-place of Thy name even to the ground.
8Рекоше у срцу свом: Потримо их сасвим. Попалише сва места сабора Божијих на земљи.
8They said in their heart: 'Let us make havoc of them altogether'; they have burned up all the meeting-places of God in the land.
9Обичаја својих не видимо, нема више пророка, и нема у нас ко би знао докле ће то трајати.
9We see not our signs; there is no more any prophet; neither is there among us any that knoweth how long.
10Докле ће се, Боже, ругати насилник? Хоће ли довека противник пркосити имену Твом?
10How long, O God, shall the adversary reproach? Shall the enemy blaspheme Thy name for ever?
11Зашто устављаш руку своју и десницу своју? Пружи из недара својих, и истреби их.
11Why withdrawest Thou Thy hand, even Thy right hand? Draw it out of Thy bosom and consume them.
12Боже, царе мој, који од старине твориш спасење посред земље!
12Yet God is my King of old, working salvation in the midst of the earth.
13Ти си силом својом раскинуо море, и сатро главе воденим наказама.
13Thou didst break the sea in pieces by Thy strength; Thou didst shatter the heads of the sea-monsters in the waters.
14Ти си размрскао главу крокодилу, дао га онима који живе у пустињи да га једу.
14Thou didst crush the heads of leviathan, Thou gavest him to be food to the folk inhabiting the wilderness.
15Ти си отворио изворе и потоке, Ти си исушио реке које не пресишу.
15Thou didst cleave fountain and brook; Thou driedst up ever-flowing rivers.
16Твој је дан и Твоја је ноћ, Ти си поставио звезде и сунце.
16Thine is the day, Thine also the night; Thou hast established luminary and sun.
17Ти си утврдио све крајеве земаљске, лето и зиму Ти си уредио.
17Thou hast set all the borders of the earth; Thou hast made summer and winter.
18Опомени се тога, непријатељ се руга Господу, и народ безумни не мари за име Твоје.
18Remember this, how the enemy hath reproached the LORD, and how a base people have blasphemed Thy name.
19Не дај зверима душу грлице своје, немој заборавити стадо страдалаца својих засвагда.
19O deliver not the soul of Thy turtle-dove unto the wild beast; forget not the life of Thy poor for ever.
20Погледај на завет; јер су све пећине земаљске пуне станова безакоња.
20Look upon the covenant; for the dark places of the land are full of the habitations of violence.
21Невољник нек се не врати срамотан, ништи и убоги нека хвале име Твоје.
21O let not the oppressed turn back in confusion; let the poor and needy praise Thy name.
22Устани, Боже, брани ствар своју, опомени се како Ти се безумник руга сваки дан!
22Arise, O God, plead Thine own cause; remember Thy reproach all the day at the hand of the base man.
23Не заборави обести непријатеља својих, вике, коју једнако дижу противници Твоји!
23Forget not the voice of Thine adversaries, the tumult of those that rise up against Thee which ascendeth continually.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.