Псалми 74
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Berean Standard Bible
1Зашто се, Боже, срдиш на нас дуго; дими се гнев Твој на овце паше Твоје?
1Why have You rejected us forever, O God? Why does Your anger smolder against the sheep of Your pasture?
2Опомени се сабора свог, који си стекао од старине, искупио себи у наследну државу, горе Сиона, на којој си се населио.
2Remember Your congregation, which You purchased long ago and redeemed as the tribe of Your inheritance— Mount Zion where You dwell.
3Подигни стопе своје на старе развалине: све је разрушио непријатељ у светињи.
3Turn Your steps to the everlasting ruins, to everything in the sanctuary the enemy has destroyed.
4Ричу непријатељи Твоји на месту сабора Твојих, своје обичаје постављају место наших обичаја.
4Your foes have roared within Your meeting place; they have unfurled their banners as signs,
5Видиш, они су као онај који подиже секиру на сплетене гране у дрвета.
5like men wielding axes in a thicket of trees
6Све у њему што је резано разбише секирама и брадвама.
6and smashing all the carvings with hatchets and picks.
7Огњем сажегоше светињу Твоју; на земљу обаливши оскврнише стан имена Твог.
7They have burned Your sanctuary to the ground; they have defiled the dwelling place of Your Name.
8Рекоше у срцу свом: Потримо их сасвим. Попалише сва места сабора Божијих на земљи.
8They said in their hearts, “We will crush them completely.” They burned down every place where God met us in the land.
9Обичаја својих не видимо, нема више пророка, и нема у нас ко би знао докле ће то трајати.
9There are no signs for us to see. There is no longer any prophet. And none of us knows how long this will last.
10Докле ће се, Боже, ругати насилник? Хоће ли довека противник пркосити имену Твом?
10How long, O God, will the enemy taunt You? Will the foe revile Your name forever?
11Зашто устављаш руку своју и десницу своју? Пружи из недара својих, и истреби их.
11Why do You withdraw Your strong right hand? Stretch it out to destroy them!
12Боже, царе мој, који од старине твориш спасење посред земље!
12Yet God is my King from ancient times, working salvation on the earth.
13Ти си силом својом раскинуо море, и сатро главе воденим наказама.
13You divided the sea by Your strength; You smashed the heads of the dragons of the sea;
14Ти си размрскао главу крокодилу, дао га онима који живе у пустињи да га једу.
14You crushed the heads of Leviathan; You fed him to the creatures of the desert.
15Ти си отворио изворе и потоке, Ти си исушио реке које не пресишу.
15You broke open the fountain and the flood; You dried up the ever-flowing rivers.
16Твој је дан и Твоја је ноћ, Ти си поставио звезде и сунце.
16The day is Yours, and also the night; You established the moon and the sun.
17Ти си утврдио све крајеве земаљске, лето и зиму Ти си уредио.
17You set all the boundaries of the earth; You made the summer and winter.
18Опомени се тога, непријатељ се руга Господу, и народ безумни не мари за име Твоје.
18Remember how the enemy has mocked You, O LORD, how a foolish people has spurned Your name.
19Не дај зверима душу грлице своје, немој заборавити стадо страдалаца својих засвагда.
19Do not deliver the soul of Your dove to beasts; do not forget the lives of Your afflicted forever.
20Погледај на завет; јер су све пећине земаљске пуне станова безакоња.
20Consider Your covenant, for haunts of violence fill the dark places of the land.
21Невољник нек се не врати срамотан, ништи и убоги нека хвале име Твоје.
21Do not let the oppressed retreat in shame; may the poor and needy praise Your name.
22Устани, Боже, брани ствар своју, опомени се како Ти се безумник руга сваки дан!
22Rise up, O God; defend Your cause! Remember how the fool mocks You all day long.
23Не заборави обести непријатеља својих, вике, коју једнако дижу противници Твоји!
23Do not disregard the clamor of Your adversaries, the uproar of Your enemies that ascends continually.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.