Псалми 74
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kralice Bible (1613)
1Зашто се, Боже, срдиш на нас дуго; дими се гнев Твој на овце паше Твоје?
1Vyučující, Azafův. Proč, ó Bože, nás tak do konce zamítáš? Proč roznícena jest prchlivost tvá proti stádci pastvy tvé?
2Опомени се сабора свог, који си стекао од старине, искупио себи у наследну државу, горе Сиона, на којој си се населио.
2Rozpomeň se na shromáždění své, jehož jsi od starodávna dobyl a vykoupil, na proutek dědictví svého, na Sion horu tuto, na níž přebýváš.
3Подигни стопе своје на старе развалине: све је разрушио непријатељ у светињи.
3Přispějž k hrozným pustinám. Jak všecko pohubil nepřítel v svatyni!
4Ричу непријатељи Твоји на месту сабора Твојих, своје обичаје постављају место наших обичаја.
4Řvali nepřátelé tvoji u prostřed shromáždění tvých, a na znamení toho zanechali množství korouhví svých.
5Видиш, они су као онај који подиже секиру на сплетене гране у дрвета.
5Za hrdinu jmín byl ten, kterýž co nejvýše zdvihl sekeru, roubaje vazbu dříví jeho.
6Све у њему што је резано разбише секирама и брадвама.
6A nyní již řezby jeho napořád sekerami a palicemi otloukají.
7Огњем сажегоше светињу Твоју; на земљу обаливши оскврнише стан имена Твог.
7Uvrhli oheň do svatyně tvé, na zem zřítivše, poškvrnili příbytku jména tvého.
8Рекоше у срцу свом: Потримо их сасвим. Попалише сва места сабора Божијих на земљи.
8Řekli v srdci svém: Vyhubme je napořád. Takž vypálili všecky stánky Boha silného v zemi.
9Обичаја својих не видимо, нема више пророка, и нема у нас ко би знао докле ће то трајати.
9Znamení svých nevidíme, jižť není proroka, aniž jest mezi námi, kdo by věděl, dokud to stane.
10Докле ће се, Боже, ругати насилник? Хоће ли довека противник пркосити имену Твом?
10I dokudž, ó Bože, útržky činiti bude odpůrce? A nepřítel ustavičně-liž rouhati se bude jménu tvému?
11Зашто устављаш руку своју и десницу своју? Пружи из недара својих, и истреби их.
11Proč zdržuješ ruku svou, a pravice své z lůna svého nevzneseš?
12Боже, царе мој, који од старине твориш спасење посред земље!
12Však jsi ty, Bože, král můj od starodávna, působíš hojné spasení u prostřed země.
13Ти си силом својом раскинуо море, и сатро главе воденим наказама.
13Ty silou svou rozdělil jsi moře, a potřels hlavy draků u vodách.
14Ти си размрскао главу крокодилу, дао га онима који живе у пустињи да га једу.
14Ty jsi potřel hlavu Leviatanovi, dal jsi jej za pokrm lidu na poušti.
15Ти си отворио изворе и потоке, Ти си исушио реке које не пресишу.
15Ty jsi otevřel vrchoviště a potoky, ty jsi osušil i řeky prudké.
16Твој је дан и Твоја је ноћ, Ти си поставио звезде и сунце.
16Tvůjť jest den, tvá jest také i noc, světlo i slunce ty jsi učinil.
17Ти си утврдио све крајеве земаљске, лето и зиму Ти си уредио.
17Ty jsi založil všecky končiny země, léto i zimy ty jsi sformoval.
18Опомени се тога, непријатељ се руга Господу, и народ безумни не мари за име Твоје.
18Rozpomeniž se na to, že útržky činil ten odpůrce Hospodinu, a lid bláznivý jak se jménu tvému rouhal.
19Не дај зверима душу грлице своје, немој заборавити стадо страдалаца својих засвагда.
19Nevydávejž té zběři duše hrdličky své, na stádce chudých svých nezapomínej se na věky.
20Погледај на завет; јер су све пећине земаљске пуне станова безакоња.
20Ohlédni se na smlouvu; nebo plní jsou i nejtmavější koutové země peleší ukrutnosti.
21Невољник нек се не врати срамотан, ништи и убоги нека хвале име Твоје.
21Nechažť bídní neodcházejí s hanbou, chudý a nuzný ať chválí jméno tvé.
22Устани, Боже, брани ствар своју, опомени се како Ти се безумник руга сваки дан!
22Povstaniž, ó Bože, a veď při svou, rozpomeň se na pohanění, kteréžť se děje od nesmyslných na každý den.
23Не заборави обести непријатеља својих, вике, коју једнако дижу противници Твоји!
23Nezapomínej se na vykřikování svých nepřátel, a na hluk proti tobě povstávajících, kterýž se silí ustavičně.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.