Псалми 144

Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic

Kralice Bible (1613)

1Благословен Господ, град мој, који учи руке моје боју, прсте моје рату,

1Davidův. Požehnaný Hospodin skála má, kterýž učí ruce mé boji, a prsty mé bitvě.

2Добротвор мој и ограда моја, уточиште моје и Избавитељ мој, Штит мој, Онај у кога се уздам, који ми покорава народ мој.

2Milosrdenství mé a hrad můj, útočiště mé, vysvoboditel můj, a štít můj, protož v něhoť já doufám; onť mi podmaňuje lidi.

3Господе! Шта је човек, те знаш за њ, и син смртнога, те га пазиш?

3Hospodine, co jest člověk, že se znáš k němu, a syn člověka, že ho sobě tak vážíš?

4Човек је као ништа; дани су његови као сен, који пролази.

4Èlověk marnosti podobný jest, dnové jeho jako stín pomíjející.

5Господе! Савиј небеса своја, и сиђи; дотакни се гора, и задимиће се.

5Hospodine, nakloň svých nebes a sstup, dotkni se hor, a kouřiti se budou.

6Севни муњом, и разагнај их; пусти стреле своје, и распи их.

6Sešli hromobití a rozptyl je, vypusť střely své a poraz je.

7Пружи руку своју с висине, избави ме и извади ме из воде велике, из руку туђинаца,

7Vztáhni ruku svou s výsosti, vysvoboď mne, a vytrhni mne z vod mnohých, z ruky cizozemců.

8Којих уста говоре ништавне ствари, и којих је десница десница лажна.

8Jejichž ústa mluví marnost, a pravice jejich jest pravice lživá.

9Боже! Песму нову певаћу Ти, у псалтир од десет жица удараћу Теби,

9Bože, píseň novou zpívati budu tobě na loutně, a na desíti strunách žalmy tobě prozpěvovati,

10Који дајеш спасење царевима, и Давида слугу свог избављаш од љутог мача.

10Dávajícímu vítězství králům, a vysvobozujícímu Davida, služebníka svého od meče vražedlného.

11Избави ме и отми ме из руке туђинаца, којих уста говоре ништавне ствари, и којих је десница десница лажна.

11Vysvoboď mne, a vytrhni mne z ruky cizozemců, jejichž ústa mluví marnost, a pravice jejich pravice lživá.

12Синови наши нека буду као биље, које весело одрасте у младости; кћери наше као ступови прекрасно израђени у двору;

12Aby synové naši byli jako štípkové zdárně rostoucí v mladosti své, a dcery naše jako úhelní kamenové, tesaní ku podobenství chrámu.

13Житнице наше пуне, обилне сваким житом; овце наше нек се множе на хиљаде и на сто хиљада по становима нашим.

13Špižírny naše plné ať vydávají všelijaké potravy; dobytek náš ať rodí na tisíce, a na deset tisíců v stájích našich.

14Волови наши нека буду товни; нека не буду нападања, ни бежања, ни тужњаве по улицама нашим.

14Volové naši ať jsou vytylí; ať není vpádu ani zajetí, ani naříkání na ulicích našich.

15Благо народу, у ког је све овако! Благо народу, у ког је Господ Бог!

15Blahoslavený lid, jemuž se tak děje, blahoslavený ten lid, jehož Hospodin Bohem jest.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.