Псалми 22
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kralice Bible (1613)
1Боже, Боже мој! Зашто си ме оставио удаљивши се од спасења мог, од речи вике моје?
1Přednímu zpěváku k času jitřnímu, žalm Davidův.
2Боже мој! Вичем дању, а Ти ме не слушаш, и ноћу али немам мира.
2Bože můj, Bože můj, pročež jsi mne opustil? Vzdálils se od spasení mého a od slov naříkání mého.
3Свети, који живиш у похвалама Израиљевим!
3Bože můj, přes celý den volám, a neslyšíš, i v noci, a nemohu se utajiti.
4У Тебе се уздаше оци наши, уздаше се, и Ти си их избављао.
4Ty zajisté jsi svatý, zůstávající vždycky k veliké chvále Izraelovi.
5Тебе призиваше, и спасаваше се; у Тебе се уздаше, и не осташе у срамоти.
5V toběť doufali otcové naši, doufali, a vysvobozovals je.
6А ја сам црв, а не човек; подсмех људима и руг народу.
6K tobě volávali, a spomáhals jim; v tobě doufali, a nebývali zahanbeni.
7Који ме виде, сви ми се ругају, разваљују уста, машу главом,
7Já pak červ jsem, a ne člověk, útržka lidská a povrhel vůbec.
8И говоре: ослонио се на Господа, нека му помогне; нека га избави, ако га милује.
8Všickni, kteříž mne vidí, posmívají se mi, ošklebují se, a hlavami potřásají, říkajíce:
9Та, Ти си ме извадио из утробе; Ти си ме умирио на сиси матере моје.
9Spustiltě se na Hospodina, nechť ho vysvobodí; nechať jej vytrhne, poněvadž se mu v něm zalíbilo.
10За Тобом пристајем од рођења, од утробе матере моје Ти си Бог мој.
10Ješto ty jsi, kterýž jsi mne vyvedl z života, ustaviv mne v doufání při prsích matky mé.
11Не удаљуј се од мене; јер је невоља близу, а нема помоћника.
11Na tebeť jsem uvržen od narození svého, od života matky mé Bůh můj ty jsi.
12Оптече ме мноштво телаца; јаки волови васански опколише ме;
12Nevzdalujž se ode mne, nebo ssoužení blízké jest, a nemám spomocníka.
13Развалише на ме уста своја. Лав је гладан и риче.
13Obkličujíť mne býkové mnozí, silní volové z Bázan obstupují mne.
14Као вода разлих се; расуше се све кости моје; срце моје поста као восак, растопило се у мени.
14Otvírají na mne ústa svá, jako lev rozsapávající a řvoucí.
15Сасуши се као цреп крепост моја, и језик мој приону за грло, и у прах смртни мећеш ме.
15Jako voda rozplynul jsem se, a rozstoupily se všecky kosti mé, a srdce mé jako vosk rozpustilo se u prostřed vnitřností mých.
16Опколише ме пси многи; чета зликоваца иде око мене, прободоше руке моје и ноге моје.
16Vyprahla jako střepina síla má, a jazyk můj přilnul k dásním mým, anobrž v prachu smrti položils mne.
17Могао бих избројати све кости своје. Они гледају, и од мене начинише ствар за гледање.
17Nebo psi obskočili mne, rota zlostníků oblehla mne, zprobijeli ruce mé i nohy mé.
18Деле хаљине моје међу собом, и за доламу моју бацају жреб.
18Mohl bych sčísti všecky kosti své, oni pak hledí na mne, a dívají se mi.
19Али Ти, Господе, не удаљуј се. Сило моја, похитај ми у помоћ.
19Dělí mezi sebou roucha má, a o můj oděv mecí los.
20Избави од мача душу моју, од пса јединицу моју.
20Ale ty, Hospodine, nevzdalujž se, sílo má, přispěj k spomožení mému.
21Сачувај ме од уста лавових, и од рогова биволових, чувши, избави ме.
21Vychvať od meče duši mou, a z moci psů jedinkou mou.
22Казујем име Твоје браћи; усред скупштине хвалићу Те.
22Zachovej mne od úst lva, a od rohů jednorožcových vyprosť mne.
23Који се бојите Господа, хвалите Га. Све семе Јаковљево! Поштуј Га. Бој Га се, све семе Израиљево!
23I budu vypravovati bratřím svým o jménu tvém, u prostřed shromáždění chváliti tě budu, řka:
24Јер се не оглуши молитве ништег нити је одби; не одврати од њега лице своје, него га услиши кад Га зазва.
24Kteříž se bojíte Hospodina, chvalte jej, všecko símě Jákobovo ctěte jej, a boj se ho všecka rodino Izraelova.
25Тебе ћу хвалити на скупштини великој; завете своје свршићу пред онима који се Њега боје.
25Nebo nepohrdá, ani se odvrací od trápení ztrápeného, aniž skrývá tváři své od něho, nýbrž když k němu volá, vyslýchá jej.
26Нека једу убоги и насите се, и нека хвале Господа који Га траже; живо да буде срце ваше довека.
26O tobě chvála má v shromáždění velikém, sliby své plniti budu před těmi, kteříž se bojí tebe.
27Опоменуће се и обратиће се ка Господу сви крајеви земаљски, и поклониће се пред Њим сва племена незнабожачка.
27Jísti budou tiší a nasyceni budou, chváliti budou Hospodina ti, kteříž ho hledají, živo bude srdce vaše na věky.
28Јер је Господње царство; Он влада народима.
28Rozpomenou a obrátí se k Hospodinu všecky končiny země, a skláněti se budou před ním všecky čeledi národů.
29Јешће и поклониће се сви претили на земљи; пред Њим ће пасти сви који силазе у прах, који не могу сачувати душу своју у животу.
29Nebo Hospodinovo jest království, a onť panuje nad národy.
30Семе ће њихово служити Њему. Казиваће се за Господа роду потоњем.
30Jísti budou a skláněti se před ním všickni tuční země, jemu se klaněti budou všickni sstupující do prachu, a kteříž duše své nemohou při životu zachovati.
31Доћи ће, и казиваће правду Његову људима његовим, који ће се родити; јер је Он учинио ово.
31Símě jejich sloužiti mu bude, a přičteno bude ku Pánu v každém věku.
no verse 32 in this text
32Přijdouť, a lidu, kterýž z nich vyjde, vypravovati budou spravedlnost jeho; nebo ji skutkem vykonal.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.