Псалми 74
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1Зашто се, Боже, срдиш на нас дуго; дими се гнев Твој на овце паше Твоје?
1Наука Асафова. Для чого відкинув єси нас, Боже, на віки, палає гнїв твій на стадо пасовиска твого?
2Опомени се сабора свог, који си стекао од старине, искупио себи у наследну државу, горе Сиона, на којој си се населио.
2Спогадай твою громаду, що зєднав її оддавна, — ізбавив, як твоє наслїддє, тую гору Сион, на котрій ти осївся!
3Подигни стопе своје на старе развалине: све је разрушио непријатељ у светињи.
3Зверни стопи твої до недавньої руїни! Все у сьвятинї зруйнував ворог.
4Ричу непријатељи Твоји на месту сабора Твојих, своје обичаје постављају место наших обичаја.
4Рикають вороги твої серед зборів твоїх; поставили знаки свої як знамена.
5Видиш, они су као онај који подиже секиру на сплетене гране у дрвета.
5Вони, як той, що сокирою замахнув в гущавинї лїса,
6Све у њему што је резано разбише секирама и брадвама.
6І тепер вони топором і молотами розбивають різьбу його.
7Огњем сажегоше светињу Твоју; на земљу обаливши оскврнише стан имена Твог.
7З пожаром пустили сьвятиню твою, осквернили дім імені твого.
8Рекоше у срцу свом: Потримо их сасвим. Попалише сва места сабора Божијих на земљи.
8Сказали в серцї своїм: Нуте, винищимо їх до ноги! — Пустили з димом всї Божі собори на землї.
9Обичаја својих не видимо, нема више пророка, и нема у нас ко би знао докле ће то трајати.
9Знамен наших ми не бачимо: нема більш пророка, й нема між нами, хто б знав, доки так буде.
10Докле ће се, Боже, ругати насилник? Хоће ли довека противник пркосити имену Твом?
10Доки, Боже, буде ругатись гнобитель? Чи вічно буде ворог зневажати імя твоє?
11Зашто устављаш руку своју и десницу своју? Пружи из недара својих, и истреби их.
11Чому здержуєш руку твою і правицю твою? Із лона твого допусти конець!
12Боже, царе мој, који од старине твориш спасење посред земље!
12Бог царь мій з поконвіку, що дає спасеннє на землї.
13Ти си силом својом раскинуо море, и сатро главе воденим наказама.
13Ти роздїлив море силою твоєю, розбив голови змиїв морських.
14Ти си размрскао главу крокодилу, дао га онима који живе у пустињи да га једу.
14Ти потрощив голову левіятана, дав його на поживу людям в пустинї.
15Ти си отворио изворе и потоке, Ти си исушио реке које не пресишу.
15Ти вітворив жерела і потоки; ти висушив прудисті ріки.
16Твој је дан и Твоја је ноћ, Ти си поставио звезде и сунце.
16І день твій і ніч твоя; ти сотворив сьвітло і сонце.
17Ти си утврдио све крајеве земаљске, лето и зиму Ти си уредио.
17Ти утвердив всї гряницї землї; ти постановив лїто і зиму.
18Опомени се тога, непријатељ се руга Господу, и народ безумни не мари за име Твоје.
18Спогадай се: ворог поругав Господа, а народ безумний зневажив імя твоє.
19Не дај зверима душу грлице своје, немој заборавити стадо страдалаца својих засвагда.
19Не попусти зьвірюцї душу горлицї твоєї, не забудь на віки громаду нужденних твоїх.
20Погледај на завет; јер су све пећине земаљске пуне станова безакоња.
20Спогадай завіт! Бо темні закутки землї наповнились домівками насильства.
21Невољник нек се не врати срамотан, ништи и убоги нека хвале име Твоје.
21Нехай не вернеться з соромом пригноблений! Нужденний і бідний нехай возхвалять імя твоє.
22Устани, Боже, брани ствар своју, опомени се како Ти се безумник руга сваки дан!
22Встань, Боже, суди справу твою! Спогадай щоденне руганнє беззаконного!
23Не заборави обести непријатеља својих, вике, коју једнако дижу противници Твоји!
23Не забудь крику ворогів твоїх! Буяннє тих, що проти тебе встали, не має кінця.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.