Псалми 107
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
JPS Tanakh (Jewish Publication Society, 1917)
1Хвалите Господа, јер је добар; јер је довека милост Његова.
1BOOK V 'O give thanks unto the LORD, for He is good, for His mercy endureth for ever.'
2Тако нека кажу које је избавио Господ, које је избавио из руке непријатељеве,
2So let the redeemed of the LORD say, whom He hath redeemed from the hand of the adversary;
3Скупио их из земаља, од истока и запада, од севера и мора.
3And gathered them out of the lands, from the east and from the west, from the north and from the sea.
4Луташе по пустињи где се не живи, пута граду насељеном не находише;
4They wandered in the wilderness in a desert way; they found no city of habitation.
5Беху гладни и жедни, и душа њихова изнемагаше у њима;
5Hungry and thirsty, their soul fainted in them.
6Али завикаше ка Господу у тузи својој; и избави их из невоље њихове.
6Then they cried unto the LORD in their trouble, and He delivered them out of their distresses.
7И изведе их на прав пут, који иде у град насељени.
7And He led them by a straight way, that they might go to a city of habitation.
8Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!
8Let them give thanks unto the LORD for His mercy, and for His wonderful works to the children of men!
9Јер сити душу ташту, и душу гладну пуни добра.
9For He hath satisfied the longing soul, and the hungry soul He hath filled with good.
10Седеше у тами и у сену смртном, оковани у тугу и у гвожђе;
10Such as sat in darkness and in the shadow of death, being bound in affliction and iron —
11Јер не слушаше речи Божијих, и не марише за вољу Вишњег.
11Because they rebelled against the words of God, and contemned the counsel of the Most High.
12Он поништи срце њихово страдањем; спотакоше се, и не беше кога да помогне.
12Therefore He humbled their heart with travail, they stumbled, and there was none to help —
13Али завикаше ка Господу у тузи својој, и избави их из невоље њихове;
13They cried unto the LORD in their trouble, and He saved them out of their distresses.
14Изведе их из таме и сена смртног, и раскиде окове њихове.
14He brought them out of darkness and the shadow of death, and broke their bands in sunder.
15Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!
15Let them give thanks unto the LORD for His mercy, and for His wonderful works to the children of men!
16Јер разби врата бронзана, и преворнице гвоздене сломи.
16For He hath broken the gates of brass, and cut the bars of iron in sunder.
17Безумници страдаше за неваљале путеве своје, и за неправде своје.
17Crazed because of the way of their transgression, and afflicted because of their iniquities —
18Свако се јело гадило души њиховој, и дођоше до врата смртних.
18Their soul abhorred all manner of food, and they drew near unto the gates of death —
19Али завикаше ка Господу у тузи својој, и избави их из невоље њихове.
19They cried unto the LORD in their trouble, and He saved them out of their distresses;
20Посла реч своју и исцели их, и избави их из гроба њиховог.
20He sent His word, and healed them, and delivered them from their graves.
21Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!
21Let them give thanks unto the LORD for His mercy, and for His wonderful works to the children of men!
22И нека принесу жртву за хвалу, и казују дела Његова у песмама!
22And let them offer the sacrifices of thanksgiving, and declare His works with singing.
23Који плове по мору на корабљима, и раде на великим водама,
23They that go down to the sea in ships, that do business in great waters —
24Они су видели дела Господња, и чудеса Његова у дубини.
24These saw the works of the LORD, and His wonders in the deep;
25Каже, и диже се силан ветар, и устају вали на њему,
25For He commanded, and raised the stormy wind, which lifted up the waves thereof;
26Дижу се до небеса и спуштају до бездана: душа се њихова у невољи разлива;
26They mounted up to the heaven, they went down to the deeps; their soul melted away because of trouble;
27Посрћу и љуљају се као пијани; све мудрости њихове нестаје.
27They reeled to and fro, and staggered like a drunken man, and all their wisdom was swallowed up —
28Али завикаше ка Господу у тузи својој, и изведе их из невоље њихове.
28They cried unto the LORD in their trouble, and He brought them out of their distresses.
29Он обраћа ветар у тишину, и вали њихови умукну.
29He made the storm a calm, so that the waves thereof were still.
30Веселе се кад се стишају, и води их у пристаниште које желе.
30Then were they glad because they were quiet, and He led them unto their desired haven.
31Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!
31Let them give thanks unto the LORD for His mercy, and for His wonderful works to the children of men!
32Нека Га узвишују на сабору народном, на скупштини старешинској славе Га!
32Let them exalt Him also in the assembly of the people, and praise Him in the seat of the elders.
33Он претвара реке у пустињу, и изворе водене у сухоту,
33He turneth rivers into a wilderness, and watersprings into a thirsty ground;
34Родну земљу у слану пустару за неваљалство оних који живе на њој.
34A fruitful land into a salt waste, for the wickedness of them that dwell therein.
35Он претвара пустињу у језера, и суву земљу у изворе водене,
35He turneth a wilderness into a pool of water, and a dry land into watersprings.
36И насељава онамо гладне. Они зидају градове за живљење;
36And there He maketh the hungry to dwell, and they establish a city of habitation;
37Сеју поља, саде винограде и сабирају летину.
37And sow fields, and plant vineyards, which yield fruits of increase.
38Благосиља их и множе се јако, и стоке им не умањује.
38He blesseth them also, so that they are multiplied greatly, and suffereth not their cattle to decrease.
39Пре их беше мало, падаху од зла и невоље, што их стизаше.
39Again, they are minished and dwindle away through oppression of evil and sorrow.
40Он сипа срамоту на кнезове, и оставља их да лутају по пустињи где нема путева.
40He poureth contempt upon princes, and causeth them to wander in the waste, where there is no way.
41Он извлачи убогога из невоље, и племена множи као стадо.
41Yet setteth He the needy on high from affliction, and maketh his families like a flock.
42Добри виде и радују се, а свако неваљалство затискује уста своја.
42The upright see it, and are glad; and all iniquity stoppeth her mouth.
43Ко је мудар, нека запамти ово, и нека познају милости Господње.
43Whoso is wise, let him observe these things, and let them consider the mercies of the LORD.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.