Псалми 107
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Petrus Canisius Bible, 1939 (De Heilige Schrift)
1Хвалите Господа, јер је добар; јер је довека милост Његова.
1Brengt Jahweh dank, want Hij is goed, En zijn genade duurt eeuwig!
2Тако нека кажу које је избавио Господ, које је избавио из руке непријатељеве,
2Zo moeten getuigen, die door Jahweh verlost zijn, En door Hem uit de nood zijn gered;
3Скупио их из земаља, од истока и запада, од севера и мора.
3Die Hij van alle kant hierheen heeft gebracht, Van oost en west, van noord en zuid.
4Луташе по пустињи где се не живи, пута граду насељеном не находише;
4Sommigen doolden in woestijn en wildernis rond, Zonder de weg naar hun woonplaats te vinden;
5Беху гладни и жедни, и душа њихова изнемагаше у њима;
5Ze leden honger en dorst, En hun leven verkwijnde.
6Али завикаше ка Господу у тузи својој; и избави их из невоље њихове.
6Maar ze riepen Jahweh aan in hun nood, En Hij verloste hen van hun angsten:
7И изведе их на прав пут, који иде у град насељени.
7Hij bracht ze weer op de veilige weg, Zodat ze hun woonplaats bereikten.
8Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!
8Laat ze Jahweh voor zijn goedheid dan danken, En voor zijn wonderen voor de kinderen der mensen:
9Јер сити душу ташту, и душу гладну пуни добра.
9Want den dorstige heeft Hij gelaafd, Den hongerige heeft Hij verzadigd!
10Седеше у тами и у сену смртном, оковани у тугу и у гвожђе;
10Anderen zaten in duister en donker, In ellende en boeien gekluisterd;
11Јер не слушаше речи Божијих, и не марише за вољу Вишњег.
11Want ze hadden zich tegen Gods geboden verzet, En de vermaning van den Allerhoogste veracht;
12Он поништи срце њихово страдањем; спотакоше се, и не беше кога да помогне.
12Zo was door rampspoed de moed hun ontzonken, En reddeloos stortten ze neer.
13Али завикаше ка Господу у тузи својој, и избави их из невоље њихове;
13Maar ze riepen Jahweh aan in hun nood, En Hij verloste hen van hun angsten:
14Изведе их из таме и сена смртног, и раскиде окове њихове.
14Hij haalde ze uit het duister en donker, En verbrak hun boeien.
15Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!
15Laat ze Jahweh voor zijn goedheid dan danken, En voor zijn wonderen voor de kinderen der mensen:
16Јер разби врата бронзана, и преворнице гвоздене сломи.
16Want metalen poorten heeft Hij verbrijzeld, Ijzeren grendels in stukken geslagen!
17Безумници страдаше за неваљале путеве своје, и за неправде своје.
17Anderen werden ziek door hun zondige wandel, Hadden smarten te lijden om hun schuld;
18Свако се јело гадило души њиховој, и дођоше до врата смртних.
18Alle voedsel begon hun te walgen, En ze stonden al dicht bij de poorten des doods.
19Али завикаше ка Господу у тузи својој, и избави их из невоље њихове.
19Maar ze riepen Jahweh aan in hun nood, En Hij verloste hen van hun angsten.
20Посла реч своју и исцели их, и избави их из гроба њиховог.
20Hij sprak: en ze werden genezen, En Hij ontrukte hen weer aan het graf.
21Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!
21Laat ze Jahweh voor zijn goedheid dan danken, En voor zijn wonderen voor de kinderen der mensen:
22И нека принесу жртву за хвалу, и казују дела Његова у песмама!
22Laat ze dankoffers brengen, En jubelend zijn werken vermelden!
23Који плове по мору на корабљима, и раде на великим водама,
23Anderen staken op schepen in zee, Om handel te drijven op de onmetelijke wateren.
24Они су видели дела Господња, и чудеса Његова у дубини.
24Ook zij hebben Jahweh’s werken aanschouwd, In de kolken zijn wonderen.
25Каже, и диже се силан ветар, и устају вали на њему,
25Hij sprak: en er stak een stormwind op, Die zwiepte de golven omhoog;
26Дижу се до небеса и спуштају до бездана: душа се њихова у невољи разлива;
26Ze vlogen op naar de hemel, ploften neer in de diepten, En vergingen van angst;
27Посрћу и љуљају се као пијани; све мудрости њихове нестаје.
27Ze rolden en tuimelden, als waren ze dronken, En al hun zeemanschap was tevergeefs.
28Али завикаше ка Господу у тузи својој, и изведе их из невоље њихове.
28Maar ze riepen Jahweh aan in hun nood, En Hij verloste hen van hun angsten:
29Он обраћа ветар у тишину, и вали њихови умукну.
29Hij bedaarde de storm tot een bries, En de golven legden zich neer;
30Веселе се кад се стишају, и води их у пристаниште које желе.
30Wat waren ze blij, toen het kalm was geworden, En Hij hen naar de verbeide haven geleidde!
31Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!
31Laat ze Jahweh voor zijn goedheid dan danken, En voor zijn wonderen voor de kinderen der mensen:
32Нека Га узвишују на сабору народном, на скупштини старешинској славе Га!
32Hem in de volksgemeente roemen, Hem in de raad der oudsten prijzen!
33Он претвара реке у пустињу, и изворе водене у сухоту,
33Rivieren maakt Hij tot steppe, Waterbronnen tot dorstige grond;
34Родну земљу у слану пустару за неваљалство оних који живе на њој.
34Vruchtbaar land tot zilte bodem, Om de boosheid van zijn bewoners.
35Он претвара пустињу у језера, и суву земљу у изворе водене,
35Maar van de steppe maakt Hij een vijver, Waterbronnen van het dorre land;
36И насељава онамо гладне. Они зидају градове за живљење;
36Daar zet Hij de hongerigen neer, Om er zich een woonplaats te stichten.
37Сеју поља, саде винограде и сабирају летину.
37Ze bezaaien hun akkers, beplanten hun gaarden, En oogsten hun vruchten.
38Благосиља их и множе се јако, и стоке им не умањује.
38Hij zegent hen: ze worden zeer talrijk, En Hij vermeerdert hun vee.
39Пре их беше мало, падаху од зла и невоље, што их стизаше.
39En nemen ze af in getal, en gaan ze ten onder Door verdrukking, ellende en jammer:
40Он сипа срамоту на кнезове, и оставља их да лутају по пустињи где нема путева.
40Dan geeft Hij de tyrannen prijs aan de schande, En laat ze door de wildernis dolen.
41Он извлачи убогога из невоље, и племена множи као стадо.
41Maar den arme heft Hij uit de ellende weer op, En maakt zijn geslacht weer talrijk als kudden:
42Добри виде и радују се, а свако неваљалство затискује уста своја.
42De vromen zien het, en juichen; Maar wat boos is, zwijgt stil.
43Ко је мудар, нека запамти ово, и нека познају милости Господње.
43Wie wijs is, neemt het ter harte, En beseft de goedheid van Jahweh!
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.