Псалми 77
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Petrus Canisius Bible, 1939 (De Heilige Schrift)
1Глас мој иде к Богу, и ја призивам Њега; глас мој иде к Богу, и Он ће ме услишити.
1Voor muziekbegeleiding; voor Jedoetoen. Een psalm van Asaf. Luide roep ik tot Jahweh; Luide tot God, opdat Hij mij hore!
2У дан туге своје тражих Господа; ноћу је рука моја подигнута, и не спушта се; душа моја неће да се утеши.
2Overdag zoek ik in mijn benauwdheid den Heer, ‘s Nachts strekken mijn handen zich uit, onvermoeid.
3Помињем Бога, и уздишем; размишљам, и трне дух мој.
3Mijn ziel weigert troost: denk ik aan God, ik moet kreunen; Peins ik na, mijn geest is verslagen.
4Држим очи своје да су будне; клонуо сам, и не могу говорити.
4Ik kan mijn ogen niet sluiten, En van onrust niet spreken.
5Пребрајам старе дане и године од векова.
5Ik denk aan de oude dagen terug, En herinner me weer de vroegere jaren;
6Опомињем се песама својих ноћу; разговарам се са срцем својим, и испитујем дух свој:
6Ik lig er ‘s nachts over te peinzen, Te klagen, en in mijn gedachten te tobben.
7„Зар ће се довека гневити на нас Господ, и неће више љубити?
7Zou de Heer dan voor altijd verstoten, En nooit genadig meer zijn;
8Зар је засвагда престала милост Његова, и реч се прекинула од колена на колено?
8Zou zijn liefde voorgoed zijn verdwenen, Zijn belofte verbroken, die Hij deed van geslacht tot geslacht;
9Зар је заборавио милостив бити и у гневу затворио милосрђе своје?”
9Zou God zijn vergeten, Zich te ontfermen, Of in zijn toorn zijn hart hebben gesloten?
10И рекох: Жалосна је за мене ова промена деснице Вишњега.
10Maar ik sprak: Neen, dìt werp ik ver van mij af, Dat de hand van den Allerhoogste veranderd zou zijn!
11Памтим дела Господња; памтим пређашње чудо Твоје.
11Ik dacht dus aan uw daden, o Jahweh, Dacht terug aan uw vroegere wonderen;
12Мислио сам о свим делима Твојим, размишљао о радњи Твојој;
12Peinsde over al uw werken, Overwoog, wat door U is verricht.
13Боже! Пут је Твој свет; који је Бог тако велик као Бог наш?
13Ja, uw weg was heilig, o God; Welke God was ontzaglijk als Jahweh!
14Ти си Бог, који си чинио чудеса, показивао силу своју међу народима;
14Gij waart de God, die wonderen wrochtte, En uw macht aan de heidenen toonde!
15Мишицом си одбранио народ свој, синове Јаковљеве и Јосифове.
15Gij hebt door uw arm uw volk verlost, De zonen van Jakob en Josef!
16Видеше Те воде, Боже, видеше Те воде, и устрепташе, и бездане се задрмаше.
16De wateren zagen U, o God, De wateren zagen U en beefden, Zelfs de zeeën begonnen te rillen;
17Из облака лијаше вода, облаци даваху глас, и стреле Твоје лећаху.
17De wolken goten stromen neer, Het zwerk daverde en dreunde, Langs alle kant vlogen uw schichten rond.
18Грмљаху громови Твоји по небу; муње Твоје севаху по васиљеној, земља се тресаше и њихаше.
18Uw donder kraakte en rolde, Uw bliksems verlichtten de wereld, De aarde rilde en beefde!
19По мору беше пут Твој, и стазе Твоје по великој води, и траг Твој не познаваше се.
19Uw weg liep midden door de zee, Uw pad door onstuimige wateren; Toch bleven uw sporen onzichtbaar!
20Водио си народ свој као овце руком Мојсијевом и Ароновом.
20Zo hebt Gij uw volk als schapen geleid, Door de hand van Moses en Aäron!
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.