Псалми 77
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Louis Segond 1910
1Глас мој иде к Богу, и ја призивам Њега; глас мој иде к Богу, и Он ће ме услишити.
1Au chef des chantres. D’après Jeduthun. Psaume d’Asaph.
2У дан туге своје тражих Господа; ноћу је рука моја подигнута, и не спушта се; душа моја неће да се утеши.
2Ma voix s’élève à Dieu, et je crie; Ma voix s’élève à Dieu, et il m’écoutera.
3Помињем Бога, и уздишем; размишљам, и трне дух мој.
3Au jour de ma détresse, je cherche le Seigneur; La nuit, mes mains sont étendues sans se lasser; Mon âme refuse toute consolation.
4Држим очи своје да су будне; клонуо сам, и не могу говорити.
4Je me souviens de Dieu, et je gémis; Je médite, et mon esprit est abattu. — Pause.
5Пребрајам старе дане и године од векова.
5Tu tiens mes paupières en éveil; Et, dans mon trouble, je ne puis parler.
6Опомињем се песама својих ноћу; разговарам се са срцем својим, и испитујем дух свој:
6Je pense aux jours anciens, Aux années d’autrefois.
7„Зар ће се довека гневити на нас Господ, и неће више љубити?
7Je pense à mes cantiques pendant la nuit, Je fais des réflexions au-dedans de mon cœur, Et mon esprit médite.
8Зар је засвагда престала милост Његова, и реч се прекинула од колена на колено?
8Le Seigneur rejettera-t-il pour toujours? Ne sera-t-il plus favorable?
9Зар је заборавио милостив бити и у гневу затворио милосрђе своје?”
9Sa bonté est-elle à jamais épuisée? Sa parole est-elle anéantie pour l’éternité?
10И рекох: Жалосна је за мене ова промена деснице Вишњега.
10Dieu a-t-il oublié d’avoir compassion? A-t-il, dans sa colère, retiré sa miséricorde? — Pause.
11Памтим дела Господња; памтим пређашње чудо Твоје.
11Je dis: Ce qui fait ma souffrance, C’est que la droite du Très-Haut n’est plus la même…
12Мислио сам о свим делима Твојим, размишљао о радњи Твојој;
12Je rappellerai les œuvres de l’Éternel, Car je me souviens de tes merveilles d’autrefois;
13Боже! Пут је Твој свет; који је Бог тако велик као Бог наш?
13Je parlerai de toutes tes œuvres, Je raconterai tes hauts faits.
14Ти си Бог, који си чинио чудеса, показивао силу своју међу народима;
14O Dieu! Tes voies sont saintes; Quel dieu est grand comme Dieu?
15Мишицом си одбранио народ свој, синове Јаковљеве и Јосифове.
15Tu es le Dieu qui fait des prodiges; Tu as manifesté parmi les peuples ta puissance.
16Видеше Те воде, Боже, видеше Те воде, и устрепташе, и бездане се задрмаше.
16Par ton bras tu as délivré ton peuple, Les fils de Jacob et de Joseph. — Pause.
17Из облака лијаше вода, облаци даваху глас, и стреле Твоје лећаху.
17Les eaux t’ont vu, ô Dieu! Les eaux t’ont vu, elles ont tremblé; Les abîmes se sont émus.
18Грмљаху громови Твоји по небу; муње Твоје севаху по васиљеној, земља се тресаше и њихаше.
18Les nuages versèrent de l’eau par torrents, Le tonnerre retentit dans les nues, Et tes flèches volèrent de toutes parts.
19По мору беше пут Твој, и стазе Твоје по великој води, и траг Твој не познаваше се.
19Ton tonnerre éclata dans le tourbillon, Les éclairs illuminèrent le monde; La terre s’émut et trembla.
20Водио си народ свој као овце руком Мојсијевом и Ароновом.
20Tu te frayas un chemin par la mer, Un sentier par les grandes eaux, Et tes traces ne furent plus reconnues.
no verse 21 in this text
21Tu as conduit ton peuple comme un troupeau, Par la main de Moïse et d’Aaron.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.