Псалми 65
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Louis Segond 1910
1У Теби је уздање, Боже, Теби припада хвала на Сиону, и Теби се извршују завети.
1Au chef des chantres. Psaume de David. Cantique.
2Ти слушаш молитву; к Теби долази свако тело.
2Avec confiance, ô Dieu! On te louera dans Sion, Et l’on accomplira les vœux qu’on t’a faits.
3Безакоња ме притискају, Ти ћеш очистити грехе наше.
3O toi, qui écoutes la prière! Tous les hommes viendront à toi.
4Благо ономе кога изабираш и примаш, да живи у двору Твом! Наситићемо се добром дома Твог, светињом цркве Твоје.
4Les iniquités m’accablent: Tu pardonneras nos transgressions.
5Дивно нам одговараш по правди својој, Боже, Спаситељу наш, узданицо свих крајева земаљских, и народа преко мора далеко.
5Heureux celui que tu choisis et que tu admets en ta présence, Pour qu’il habite dans tes parvis! Nous nous rassasierons du bonheur de ta maison, De la sainteté de ton temple.
6Који си поставио горе својом силом, опасао се јачином,
6Dans ta bonté, tu nous exauces par des prodiges, Dieu de notre salut, Espoir de toutes les extrémités lointaines de la terre et de la mer!
7Који утишаваш хуку морску, хуку вала њихових и буну по народима!
7Il affermit les montagnes par sa force, Il est ceint de puissance;
8Боје се Твојих чудеса који живе на крајевима земаљским; све што се јавља јутром и вечером Ти будиш да слави Тебе.
8Il apaise le mugissement des mers, le mugissement de leurs flots, Et le tumulte des peuples.
9Надгледаш земљу и заливаш је, обилно је обогаћаваш; поток је Божји пун воде, спремаш за њих жито, јер си тако уредио.
9Ceux qui habitent aux extrémités du monde s’effraient de tes prodiges; Tu remplis d’allégresse l’orient et l’occident.
10Бразде њене напајаш, равниш груде њене, кишним капљама размекшаваш је, благосиљаш је да рађа.
10Tu visites la terre et tu lui donnes l’abondance, Tu la combles de richesses; Le ruisseau de Dieu est plein d’eau; Tu prépares le blé, quand tu la fertilises ainsi.
11Ти венчаваш годину, којој добро чиниш; стопе су Твоје пуне масти.
11En arrosant ses sillons, en aplanissant ses mottes, Tu la détrempes par des pluies, tu bénis son germe.
12Тију паше по пустињама, и хумови се опасују радошћу.
12Tu couronnes l’année de tes biens, Et tes pas versent l’abondance;
13Луке се осипају стадима, и поља се заодевају пшеницом; веселе се и певају.
13Les plaines du désert sont abreuvées, Et les collines sont ceintes d’allégresse;
no verse 14 in this text
14Les pâturages se couvrent de brebis, Et les vallées se revêtent de froment. Les cris de joie et les chants retentissent.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.