Псалми 10
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Louis Segond 1910
1Зашто, Господе, стојиш далеко, кријеш се кад је невоља?
1Pourquoi, ô Éternel! Te tiens-tu éloigné? Pourquoi te caches-tu au temps de la détresse?
2С охолости безбожникове мучи се убоги; хватају се убоги преваром коју измишљају безбожници.
2Le méchant dans son orgueil poursuit les malheureux, Ils sont victimes des trames qu’il a conçues.
3Јер се безбожник дичи жељом душе своје, грабљивца похваљује.
3Car le méchant se glorifie de sa convoitise, Et le ravisseur outrage, méprise l’Éternel.
4Безбожник у обести својој не мари за Господа: „Он не види”. Нема Бога у мислима његовим.
4Le méchant dit avec arrogance: Il ne punit pas! Il n’y a point de Dieu! Voilà toutes ses pensées.
5Свагда су путеви његови криви; за судове Твоје не зна; на непријатеље своје неће ни да гледа.
5Ses voies réussissent en tout temps; Tes jugements sont trop élevés pour l’atteindre, Il souffle contre tous ses adversaires.
6У срцу свом каже: Нећу посрнути; зло неће доћи никад.
6Il dit en son cœur: Je ne chancelle pas, Je suis pour toujours à l’abri du malheur!
7Уста су му пуна неваљалих речи, преваре и увреде, под језиком је његовим мука и погибао.
7Sa bouche est pleine de malédictions, de tromperies et de fraudes; Il y a sous sa langue de la malice et de l’iniquité.
8Седи у заседи иза куће; у потаји убија правога; очи његове вребају убогога.
8Il se tient en embuscade près des villages, Il assassine l’innocent dans des lieux écartés; Ses yeux épient le malheureux.
9Седи у потаји као лав у пећини; седи у заседи да ухвати убогога; хвата убогога увукавши га у мрежу своју.
9Il est aux aguets dans sa retraite, comme le lion dans sa tanière, Il est aux aguets pour surprendre le malheureux; Il le surprend et l’attire dans son filet.
10Притаји се, прилегне, и убоги падају у јаке нокте његове.
10Il se courbe, il se baisse, Et les misérables tombent dans ses griffes.
11Каже у срцу свом: „Бог је заборавио, окренуо је лице своје, неће видети никад.”
11Il dit en son cœur: Dieu oublie! Il cache sa face, il ne regarde jamais!
12Устани Господе! Дигни руку своју, не заборави невољних.
12Lève-toi, Éternel! Ô Dieu, lève ta main! N’oublie pas les malheureux!
13Зашто безбожник да не мари за Бога говорећи у срцу свом да Ти нећеш видети?
13Pourquoi le méchant méprise-t-il Dieu? Pourquoi dit-il en son cœur: Tu ne punis pas?
14Ти видиш; јер гледаш увреде и муке и пишеш их на руци. Теби предаје себе убоги; сироти Ти си помоћник.
14Tu regardes cependant, car tu vois la peine et la souffrance, Pour prendre en main leur cause; C’est à toi que s’abandonne le malheureux, C’est toi qui viens en aide à l’orphelin.
15Сатри мишицу безбожном и злом, да се тражи и не нађе безбожност његова.
15Brise le bras du méchant, Punis ses iniquités, et qu’il disparaisse à tes yeux!
16Господ је цар свагда, довека, нестаће незнабожаца са земље његове.
16L’Éternel est roi à toujours et à perpétuité; Les nations sont exterminées de son pays.
17Господе! Ти чујеш жеље ништих; утврди срце њихово; отвори ухо своје,
17Tu entends les vœux de ceux qui souffrent, ô Éternel! Tu affermis leur cœur; tu prêtes l’oreille
18Да даш суд сироти и невољнику, да престану гонити човека са земље.
18Pour rendre justice à l’orphelin et à l’opprimé, Afin que l’homme tiré de la terre cesse d’inspirer l’effroi.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.