Псалми 77
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Lutherbibel 1912
1Глас мој иде к Богу, и ја призивам Њега; глас мој иде к Богу, и Он ће ме услишити.
1Ein Psalm Asaphs für Jeduthun, vorzusingen. Ich schreie mit meiner Stimme zu Gott; zu Gott schreie ich, und er erhört mich.
2У дан туге своје тражих Господа; ноћу је рука моја подигнута, и не спушта се; душа моја неће да се утеши.
2In der Zeit der Not suche ich den Herrn; meine Hand ist des Nachts ausgereckt und läßt nicht ab; denn meine Seele will sich nicht trösten lassen.
3Помињем Бога, и уздишем; размишљам, и трне дух мој.
3Wenn ich betrübt bin, so denke ich an Gott; wenn mein Herz in ängsten ist, so rede ich. (Sela.)
4Држим очи своје да су будне; клонуо сам, и не могу говорити.
4Meine Augen hältst du, daß sie wachen; ich bin so ohnmächtig, daß ich nicht reden kann.
5Пребрајам старе дане и године од векова.
5Ich denke der alten Zeit, der vorigen Jahre.
6Опомињем се песама својих ноћу; разговарам се са срцем својим, и испитујем дух свој:
6Ich denke des Nachts an mein Saitenspiel und rede mit meinem Herzen; mein Geist muß forschen.
7„Зар ће се довека гневити на нас Господ, и неће више љубити?
7Wird denn der Herr ewiglich verstoßen und keine Gnade mehr erzeigen?
8Зар је засвагда престала милост Његова, и реч се прекинула од колена на колено?
8Ist's denn ganz und gar aus mit seiner Güte, und hat die Verheißung ein Ende?
9Зар је заборавио милостив бити и у гневу затворио милосрђе своје?”
9Hat Gott vergessen, gnädig zu sein, und seine Barmherzigkeit vor Zorn verschlossen? (Sela.)
10И рекох: Жалосна је за мене ова промена деснице Вишњега.
10Aber doch sprach ich: Ich muß das leiden; die rechte Hand des Höchsten kann alles ändern.
11Памтим дела Господња; памтим пређашње чудо Твоје.
11Darum gedenke ich an die Taten des HERRN; ja, ich gedenke an deine vorigen Wunder
12Мислио сам о свим делима Твојим, размишљао о радњи Твојој;
12und rede von allen deinen Werken und sage von deinem Tun.
13Боже! Пут је Твој свет; који је Бог тако велик као Бог наш?
13Gott, dein Weg ist heilig. Wo ist so ein mächtiger Gott, als du, Gott, bist?
14Ти си Бог, који си чинио чудеса, показивао силу своју међу народима;
14Du bist der Gott, der Wunder tut; du hast deine Macht bewiesen unter den Völkern.
15Мишицом си одбранио народ свој, синове Јаковљеве и Јосифове.
15Du hast dein Volk erlöst mit Macht, die Kinder Jakobs und Josephs. (Sela.)
16Видеше Те воде, Боже, видеше Те воде, и устрепташе, и бездане се задрмаше.
16Die Wasser sahen dich, Gott, die Wasser sahen dich und ängsteten sich, und die Tiefen tobten.
17Из облака лијаше вода, облаци даваху глас, и стреле Твоје лећаху.
17Die dicken Wolken gossen Wasser, die Wolken donnerten, und die Strahlen fuhren daher.
18Грмљаху громови Твоји по небу; муње Твоје севаху по васиљеној, земља се тресаше и њихаше.
18Es donnerte im Himmel, deine Blitze leuchteten auf dem Erdboden; das Erdreich regte sich und bebte davon.
19По мору беше пут Твој, и стазе Твоје по великој води, и траг Твој не познаваше се.
19Dein Weg war im Meer und dein Pfad in großen Wassern, und man spürte doch deinen Fuß nicht.
20Водио си народ свој као овце руком Мојсијевом и Ароновом.
20Du führtest dein Volk wie eine Herde Schafe durch Mose und Aaron.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.