Псалми 69
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Petrus Canisius Bible, 1939 (De Heilige Schrift)
1Помози ми, Боже, јер дође вода до душе.
1Voor muziekbegeleiding; op de wijze: “De leliën.” Van David. Red mij, o God! Want het water staat aan mijn lippen;
2Пропадам у дубоком глибу, где нема дна; тонем води у дубине, и вали ме затрпавају.
2Ik zink in een modderpoel weg, En voel geen grond meer onder de voeten; Ik ben in peilloze wateren geraakt, En de stroom sleurt mij mee.
3Изнемогох вичући, промуче ми грло, побелеше ми очи погледајући Бога.
3Ik ben afgemat van mijn schreien en schor is mijn keel; Mijn ogen staan mat van het staren naar God.
4Оних који мрзе на ме низашта има више него косе на глави мојој; осилише који хоће да ме погубе, лажљиви непријатељи моји. Шта нисам отимао, ваља да вратим.
4Talrijker dan de haren op mijn hoofd, zijn zij, die mij onverdiend haten. Talrijker dan mijn beenderen, die mij bestrijden zonder enige grond; En wat ik niet heb geroofd, Vordert men nog van mij terug.
5Боже! Ти знаш је ли у мени безумље, и кривице моје нису сакривене од Тебе.
5Gij zoudt het weten, o God, als ik iets dwaas had gedaan, En als ik schuld had, was het U niet verborgen!
6Немој да се постиде у мени који се уздају у Тебе, Господе, Господе над војскама! Немој да се посраме у мени који траже Тебе, Боже Израиљев!
6Laat dus in mij niet worden beschaamd, Die op U hopen, Heer, Jahweh der heirscharen; In mij niet te schande worden, Die U zoeken, Israëls God!
7Јер Тебе ради подносим руг, и срамота попаде лице моје.
7Neen, om Uwentwil moet ik schande verduren, En bedekt het schaamrood mijn gelaat!
8Туђин постадох браћи својој, и незнан синовима матере своје.
8Ik ben een vreemdeling voor mijn broeders geworden, Een onbekende voor de zonen mijner moeder:
9Јер ревност за кућу Твоју једе ме и ружења оних који Тебе руже падају на ме.
9Want de ijver voor uw huis heeft mij verteerd, Op mij valt de smaad van hen, die U smaden.
10Плачем, постим се душом својом, и то ми се прима за зло;
10Als ik ween, en mij door vasten kastijd, Wordt het mij tot schande gerekend;
11Место хаљине облачим врећу, и бивам им прича.
11Trek ik het boetekleed aan, Men gaat er mee spotten;
12О мени се разговарају седећи на вратима, пијући вино певају ме.
12Die in de poort zitten, praten over mij, En de slempers maken er liedjes op.
13А ја се молим Теби, Господе; време је да се смилујеш, Боже; по великој милости својој услиши ме, јер је истинито спасење Твоје.
13Maar tot U richt ik mijn bede, o Jahweh, In de tijd der genade, o God. Verhoor mij om uw grote ontferming, En om de trouw van uw hulp;
14Извади ме из глиба, да не пропаднем; да се избавим од ненавидника и из дубоке воде;
14Red mij uit de modderpoel en laat mij er niet in verzinken; Verlos mij, en trek mij uit de diepe wateren omhoog!
15Да ме не узме вода на матицу, да ме не прождре пучина, и да не склопи јама нада мном ждрела свог.
15Laat de watervloed mij niet overstelpen, de kolken verzwelgen, De afgrond zijn mond niet boven mij sluiten.
16Услиши ме, Господе, јер је благост Твоја милосрдна, по великој доброти својој погледај ме.
16Red mij, Jahweh, naar de goedertierenheid uwer genade, En zie op mij neer naar uw grote ontferming;
17Немој одвратити лице своје од слуге свог; јер ме је туга; похитај, услиши ме.
17Verberg uw aanschijn niet voor uw dienaar, Verhoor mij spoedig, want het is mij bang om het hart!
18Приближи се души мојој, избави је; насупрот непријатељима мојим избави ме.
18Wees mij nabij, en kom mij te hulp, Verlos mij om wille van mijn vijand!
19Ти знаш под каквим сам ругом, стидом и срамотом; пред Тобом су сви непријатељи моји.
19Gij kent toch mijn smaad, mijn schaamte en schande, En al mijn verdrukkers staan U voor ogen;
20Срамота сатре срце моје, изнемогох; чекам хоће ли се коме сажалити, али нема никога; хоће ли ме ко потешити, али не налазим.
20Gij weet, hoe de smaad mij het hart heeft gebroken, En hoe vertwijfeld ik ben. Ik wachtte op een, die medelijden had, maar er was er geen, Op troosters, maar ik vond ze niet.
21Дају ми жуч да једем, и у жеђи мојој поје ме оцтом.
21Ze gaven mij gal in plaats van spijs, En lesten mijn dorst met azijn.
22Трпеза њихова нека им буде мрежа и замка, то нека им буде плата.
22Hun tafel worde hun tot een val, Hun offergelagen een strik;
23Нека им потамне очи њихове, да не виде, и њихове бедре раслаби засвагда.
23Laat hun ogen worden beneveld, zodat ze niet zien, En ontwricht hun lenden voor immer;
24Излиј на њих јарост своју, и пламен гнева Твог нека их обузме!
24Stort uw gramschap over hen uit, Uw woede moge hen treffen!
25Стан њихов нека опусти, и у њиховим шаторима нека не буде никога да живи.
25Laat hun kamp tot steppe worden, En niemand hun tenten bewonen.
26Јер кога си Ти поразио, они гоне, и умножавају јаде онима које си Ти ранио.
26Neen, ze vervolgden nog, dien Gij hadt geslagen, En vergrootten de smarten van die door U was gewond;
27Мећи на њих кривицу за кривицом, да не дођу до правде Твоје.
27Stapel de ene schuld op de andere, Zodat ze niet tot uw gerechtigheid komen;
28Нека се избришу из књиге живих, и с праведницима нек не буду записани.
28Laat ze uit het boek des levens worden geschrapt, Niet worden opgeschreven met de rechtvaardigen.
29А ја сам ништ и болан; помоћ Твоја, Боже, нек ме заклони.
29Maar hoe ook geplaagd en bedroefd, Uw hulp, o God, zal mij redden!
30Славићу име Божије у песми, величаћу Га у хвали.
30Dan zal ik de Naam van God in liederen prijzen, En Hem loven en danken!
31То је Богу милије од вола, од телета с роговима и с папцима.
31Dit zal Jahweh meer aangenaam zijn dan stieren, Meer dan varren met horens en hoeven.
32Видеће ништи и радоваће се. Који тражите Бога, оживеће срце ваше.
32Verheugt u, ongelukkigen, wanneer gij dit ziet; Zoekt naar God, en uw hart leeft weer op.
33Јер Бог чује убоге, и сужања својих не оглуша се.
33Want Jahweh hoort de behoeftigen aan, En versmaadt de geknevelden niet.
34Нека Га хвале небеса и земља, мора и све што се у њима миче!
34Hemel en aarde moeten Hem loven, De zeeën, met wat er in leeft!
35Јер ће Бог спасти Сион, сазидаће градове Јудине; и људи ће се онде населити и наследиће га.
35Want God zal Sion verlossen, En de steden van Juda herbouwen. Men zal daarin terugkeren, En ze bezetten;
36И наслеђе ће се слуга Његових утврдити у њему и који љубе име Његово наставаће на њему.
36Het geslacht van zijn dienaars zal ze erven, En wie zijn Naam liefheeft, daar wonen!
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.