Псалми 102
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
JPS Tanakh (Jewish Publication Society, 1917)
1Господе! Чуј молитву моју, и вика моја нек изађе преда Те.
1(102-1) A Prayer of the afflicted, when he fainteth, and poureth out his complaint before the LORD. (102-2) O LORD, hear my prayer, and let my cry come unto Thee.
2Немој одвратити лице своје од мене; у дан кад сам у невољи пригни к мени ухо своје, у дан кад Те призивам, похитај, услиши ме.
2(102-3) Hide not Thy face from me in the day of my distress; incline Thine ear unto me; in the day when I call answer me speedily.
3Јер прођоше као дим дани моји, кости моје као топионица огореше.
3(102-4) For my days are consumed like smoke, and my bones are burned as a hearth.
4Покошено је као трава и посахло срце моје, да заборавих јести хлеб свој.
4(102-5) My heart is smitten like grass, and withered; for I forget to eat my bread.
5Од уздисања мог приону кост моја за месо моје.
5(102-6) By reason of the voice of my sighing my bones cleave to my flesh.
6Постадох као гем у пустињи; ја сам као сова на зидинама.
6(102-7) I am like a pelican of the wilderness; I am become as an owl of the waste places.
7Не спавам, и седим као птица без друга на крову.
7(102-8) I watch, and am become like a sparrow that is alone upon the housetop.
8Сваки дан руже ме непријатељи моји, и који су се помамили на мене, мном се уклињу.
8(102-9) Mine enemies taunt me all the day; they that are mad against me do curse by me.
9Једем пепео као хлеб, и пиће своје растварам сузама.
9(102-10) For I have eaten ashes like bread, and mingled my drink with weeping,
10Од гнева Твог и срдње Твоје; јер подигавши ме бацио си ме.
10(102-11) Because of Thine indignation and Thy wrath; for Thou hast taken me up, and cast me away.
11Дани су моји као сен, који пролази, и ја као трава осуших се.
11(102-12) My days are like a lengthening shadow; and I am withered like grass.
12А Ти, Господе, остајеш довека, и спомен Твој од колена до колена.
12(102-13) But Thou, O LORD, sittest enthroned for ever; and Thy name is unto all generations.
13Ти ћеш устати, смиловаћеш се на Сион, јер је време смиловати се на њ, јер је дошло време;
13(102-14) Thou wilt arise, and have compassion upon Zion; for it is time to be gracious unto her, for the appointed time is come.
14Јер слугама Твојим омиле и камење његово, и прах његов жале.
14(102-15) For Thy servants take pleasure in her stones, and love her dust.
15Тада ће се незнабошци бојати имена Господњег, и сви цареви земаљски славе Његове;
15(102-16) So the nations will fear the name of the LORD, and all the kings of the earth Thy glory;
16Јер ће Господ сазидати Сион, и јавити се у слави својој;
16(102-17) When the LORD hath built up Zion, when He hath appeared in His glory;
17Погледаће на молитву оних који немају помоћи, и неће се оглушити молбе њихове.
17(102-18) When He hath regarded the prayer of the destitute, and hath not despised their prayer.
18Написаће се ово потоњем роду, и народ наново створен хвалиће Господа.
18(102-19) This shall be written for the generation to come; and a people which shall be created shall praise the LORD.
19Што је приникао са свете висине своје, Господ погледао с неба на земљу.
19(102-20) For He hath looked down from the height of His sanctuary; from heaven did the LORD behold the earth;
20Да чује уздисање сужњево, и одреши синове смртне;
20(102-21) To hear the groaning of the prisoner; to loose those that are appointed to death;
21Да би казивали на Сиону име Господње и хвалу Његову у Јерусалиму,
21(102-22) That men may tell of the name of the LORD in Zion, and His praise in Jerusalem;
22Кад се скупе народи и царства да служе Господу.
22(102-23) When the peoples are gathered together, and the kingdoms, to serve the LORD.
23Строшио је на путу крепост моју, скратио дане моје.
23(102-24) He weakened my strength in the way; He shortened my days.
24Рекох: Боже мој! Немој ме узети у половини дана мојих. Твоје су године од колена до колена.
24(102-25) I say: 'O my God, take me not away in the midst of my days, Thou whose years endure throughout all generations.
25Давно си поставио земљу, и небеса су дело руку Твојих.
25(102-26) Of old Thou didst lay the foundation of the earth; and the heavens are the work of Thy hands.
26То ће проћи, а Ти ћеш остати; све ће то као хаљина оветшати, као хаљину променићеш их и промениће се.
26(102-27) They shall perish, but Thou shalt endure; yea, all of them shall wax old like a garment; as a vesture shalt Thou change them, and they shall pass away;
27Али Ти си тај исти и године Твоје неће истећи.
27(102-28) But Thou art the selfsame, and Thy years shall have no end.
28Синови ће слуга Твојих живети, и семе ће се њихово утврдити пред лицем Твојим.
28(102-29) The children of Thy servants shall dwell securely, and their seed shall be established before Thee.'
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.