Псалми 139
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Septuagint (Greek Old Testament), second edition
1Господе! Ти ме кушаш и знаш.
1Εἰς τὸ τέλος· ψαλμὸς τῷ Δαυΐδ.
2Ти знаш кад седам и кад устанем; Ти знаш помисли моје издалека;
2ΕΞΕΛΟΥ με, Κύριε, ἐξ ἀνθρώπου πονηροῦ, ἀπὸ ἀνδρὸς ἀδίκου ρῦσαί με,
3Кад ходим и кад се одмарам, Ти си око мене, и све путеве моје видиш.
3οἵτινες ἐλογίσαντο ἀδικίαν ἐν καρδίᾳ, ὅλην τὴν ἡμέραν παρετάσσοντο πολέμους·
4Још нема речи на језику мом, а Ти, Господе, гле, већ све знаш.
4ἠκόνησαν γλῶσσαν αὐτῶν ὡσεὶ ὄφεως, ἰὸς ἀσπίδων ὑπὸ τὰ χείλη αὐτῶν. (διάψαλμα).
5Састраг и спред Ти си ме заклонио, и ставио на ме руку своју.
5φύλαξόν με, Κύριε, ἐκ χειρὸς ἁμαρτωλοῦ, ἀπὸ ἀνθρώπων ἀδίκων ἐξελοῦ με, οἵτινες διελογίσαντο τοῦ ὑποσκελίσαι τὰ διαβήματά μου·
6Чудно је за ме знање Твоје, високо, не могу да га докучим.
6ἔκρυψαν ὑπερήφανοι παγίδα μοι καὶ σχοινία διέτειναν, παγίδα τοῖς ποσί μου, ἐχόμενα τρίβους σκάνδαλα ἔθεντό μοι. (διάψαλμα).
7Куда бих отишао од духа Твог, и од лица Твог куда бих побегао?
7εἶπα τῷ Κυρίῳ· Θεός μου εἶ σύ, ἐνώτισαι, Κύριε, τὴν φωνὴν τῆς δεήσεώς μου.
8Да изађем на небо, Ти си онде. Да сиђем у пакао, онде си.
8Κύριε, Κύριε, δύναμις τῆς σωτηρίας μου, ἐπεσκίασας ἐπὶ τὴν κεφαλήν μου ἐν ἡμέρᾳ πολέμου.
9Да се дигнем на крилима од зоре, и преселим се на крај мора:
9μὴ παραδῷς με, Κύριε, ἀπὸ τῆς ἐπιθυμίας μου ἁμαρτωλῷ· διελογίσαντο κατ᾿ ἐμοῦ, μὴ ἐγκαταλίπῃς με, μήποτε ὑψωθῶσιν. (διάψαλμα).
10И онде ће ме рука Твоја водити, и држати ме десница Твоја.
10ἡ κεφαλὴ τοῦ κυκλώματος αὐτῶν, κόπος τῶν χειλέων αὐτῶν καλύψει αὐτούς.
11Да кажем: Да ако ме мрак сакрије; али је и ноћ као видело око мене.
11πεσοῦνται ἐπ᾿ αὐτοὺς ἄνθρακες, ἐν πυρὶ καταβαλεῖς αὐτούς, ἐν ταλαιπωρίαις οὐ μὴ ὑποστῶσιν.
12Ни мрак неће замрачити од Тебе, и ноћ је светла као дан: мрак је као видело.
12ἀνὴρ γλωσσώδης οὐ κατευθυνθήσεται ἐπὶ τῆς γῆς, ἄνδρα ἄδικον κακὰ θηρεύσει εἰς διαφθοράν.
13Јер си Ти створио шта је у мени, саставио си ме у утроби матере моје.
13ἔγνων ὅτι ποιήσει Κύριος τὴν κρίσιν τῶν πτωχῶν καὶ τὴν δίκην τῶν πενήτων.
14Хвалим Те, што сам дивно саздан. Дивна су дела Твоја, и душа моја то зна добро.
14πλὴν δίκαιοι ἐξομολογήσονται τῷ ὀνόματί σου, κατοικήσουσιν εὐθεῖς σὺν τῷ προσώπῳ σου.
15Ниједна се кост моја није сакрила од Тебе, ако и јесам саздан тајно, откан у дубини земаљској.
no verse 15 in this text
16Заметак мој видеше очи Твоје, у књизи је Твојој све то записано, и дани забележени, кад их још није било ниједног.
no verse 16 in this text
17Како су ми недокучиве помисли Твоје, Боже! Како им је велик број!
no verse 17 in this text
18Да их бројим, више их је него песка. Кад се пробудим, још сам с Тобом.
no verse 18 in this text
19Да хоћеш, Боже, убити безбожника! Крвопије, идите од мене.
no verse 19 in this text
20Они говоре ружно на Тебе; узимају име Твоје узалуд непријатељи Твоји.
no verse 20 in this text
21Зар да не мрзим на оне, који на Те мрзе, Господе, и да се не гадим на оне који устају на Тебе?
no verse 21 in this text
22Пуном мрзошћу мрзим на њих; непријатељи су ми.
no verse 22 in this text
23Окушај ме, Боже, и познај срце моје, испитај ме, и познај помисли моје.
no verse 23 in this text
24И види јесам ли на злом путу, и води ме на пут вечни.
no verse 24 in this text
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.