Псалми 132

1Опомени се, Господе, Давида и све смерности његове,

2Како се кунуо Господу, и заветовао Богу Јаковљевом:

3„Нећу ући у шатор дома свог, нити ћу лећи на постељу одра свог;

4Нећу дати сна очима својим, ни веђама својим дрема;

5Док не нађем места Господу, стана Богу Јаковљевом.”

6Ево, чусмо да је у Јефремовој земљи, нађосмо Га на пољима киријат-јаримским.

7Уђимо у стан Његов, поклонимо се подножју ногу Његових.

8Стани, Господе, на почивалишту свом, Ти и ковчег силе Твоје.

9Свештеници Твоји нек се обуку у правду, и свеци Твоји нек се радују.

10Ради Давида, слуге свог, немој одвратити лица од помазаника свог.

11Закле се Господ Давиду у истини, од које неће одступити; од порода твог посадићу на престолу твом.

12Ако синови твоји ушчувају завет мој и откривења моја којима ћу их научити, онда ће и синови њихови довека седети на престолу свом.

13Јер је изабрао Господ Сион, и омиле Му живети на њему.

14Ово је почивалиште моје увек, овде ћу се населити; јер ми је омилело.

15Храну ћу његову благословити, ниште његове наситићу хлеба.

16Свештенике ћу његове обући у спасење, и свети ће се његови радовати.

17Ту ћу учинити да узрасте рог Давиду, поставићу видело помазанику свом.

18Непријатеље ћу његове обући у срамоту; а на њему ће цветати венац његов.