Псалми 78
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Чуј, народе мој, наук мој, пригни ухо своје к речима уста мојих.
1Аскултэ, попорул меу, ынвэцэтуриле меле! Луаць аминте ла кувинтеле гурий меле!
2Отварам за причу уста своја, казаћу старе приповетке.
2Ымь дескид гура ши ворбеск ын пилде, вестеск ынцелепчуня времурилор стрэвекь.
3Шта слушасмо и дознасмо, и што нам казиваше оци наши,
3Че ам аузит, че штим, че не-ау повестит пэринций ноштри,
4Нећемо затајити од деце њихове, нараштају позном јавићемо славу Господњу и силу Његову и чудеса која је учинио.
4ну вом аскунде де копиий лор, чи вом вести нямулуй де оамень каре ва вени лауделе Домнулуй, путеря Луй ши минуниле пе каре ле-а фэкут.
5Сведочанство подиже у Јакову, и у Израиљу постави закон, који даде оцима нашим да га предаду деци својој;
5Ел а пус о мэртурие ын Иаков, а дат о Леӂе ын Исраел ши а порунчит пэринцилор ноштри сэ-шь ынвеце ын еа копиий,
6Да би знао потоњи нараштај, деца која ће се родити, па и они да би казивали својој деци.
6ка сэ фие куноскутэ де чей че вор вени дупэ ей, де копиий каре се вор наште ши каре, кынд се вор фаче марь, сэ ворбяскэ деспре еа копиилор лор,
7Да полажу на Бога надање своје, и не заборављају дела Божијих, и заповести Његове да држе;
7пентру ка ачештя сэ-шь пунэ ынкредеря ын Думнезеу, сэ ну уйте лукрэриле луй Думнезеу ши сэ пэзяскэ порунчиле Луй.
8И да не буду као оци њихови, род неваљао и упоран, род који не беше чврст срцем својим, нити веран Богу духом својим.
8Сэ ну фие ка пэринций лор, ун ням неаскултэтор ши рэзврэтит, ун ням каре н-авя о инимэ таре ши ал кэруй дух ну ера крединчос луй Думнезеу!
9Синови Јефремови наоружани, који стрељају из лука, вратише се натраг, кад беше бој.
9Фиий луй Ефраим, ынармаць ши трэгынд ку аркул, ау дат досул ын зиуа луптей,
10Не сачуваше завет Божји, и по закону Његовом не хтеше ходити.
10пентру кэ н-ау цинут легэмынтул луй Думнезеу ши н-ау воит сэ умбле ынтокмай дупэ Леӂя Луй.
11Заборавише дела Његова, и чудеса, која им је показао,
11Ау дат уйтэрий лукрэриле Луй, минуниле Луй пе каре ли ле арэтасе.
12Како пред очима њиховим учини чудеса у земљи мисирској, на пољу Соану;
12Ынаинтя пэринцилор лор, Ел фэкусе минунь ын цара Еӂиптулуй, ын кымпия Цоан.
13Раздвоји море, и проведе их, од воде начини зид;
13А деспэрцит маря ши ле-а дескис ун друм прин еа, ридикынд апеле ка ун зид.
14И води их дању облаком, и сву ноћ светлим огњем;
14Й-а кэлэузит зиуа ку ун нор ши тоатэ ноаптя ку лумина унуй фок стрэлучитор.
15Раскида стене у пустињи, и поји их као из велике бездане;
15А деспикат стынчь ын пустиу ши ле-а дат сэ бя ка дин ниште валурь ку апе мулте.
16Изводи потоке из камена, и води воду рекама.
16А фэкут сэ цышняскэ извоаре дин стынчь ши сэ кургэ апе ка ниште рыурь.
17Али они још једнако грешише Њему, и гневише Вишњег у пустињи.
17Дар ей тот н-ау ынчетат сэ пэкэтуяскэ ымпотрива Луй, н-ау ынчетат сэ се рэзврэтяскэ ымпотрива Челуй Пряыналт ын пустиу.
18И кушаше Бога у срцу свом, иштући јела по вољи својој,
18Ау испитит пе Думнезеу ын инима лор, черынд мынкаре дупэ пофтеле лор.
19И викаше на Бога, и рекоше: „Може ли Бог зготовити трпезу у пустињи?”
19Ау ворбит ымпотрива луй Думнезеу ши ау зис: „Оаре ва путя Думнезеу сэ пунэ о масэ ын пустиу?
20Ево! Он удари у камен, и потече вода, и реке устадоше; може ли и хлеба дати? Хоће ли и меса поставити народу свом?
20Ятэ кэ Ел а ловит стынка де ау курс апе ши с-ау вэрсат широае. Дар ва путя Ел сэ дя ши пыне сау сэ факэ рост де карне попорулуй Сэу?”
21Господ чу и разљути се, и огањ се разгоре на Јакова, и гнев се подиже на Израиља.
21Домнул а аузит ши С-а мыният. Ун фок с-а апринс ымпотрива луй Иаков ши с-а стырнит ымпотрива луй Исраел мыния Луй,
22Јер не вероваше Богу и не уздаше се у помоћ Његову.
22пентру кэ н-ау крезут ын Думнезеу, пентру кэ н-ау авут ынкредере ын ажуторул Луй.
23Тада заповеди облацима одозго, и отвори врата небеска,
23Ел а порунчит норилор де сус ши а дескис порциле черурилор:
24И пусти, те им подажде мана за јело, и хлеб небески даде им.
24а плоуат песте ей манэ де мынкаре ши ле-а дат грыу дин чер.
25Хлеб анђеоски јеђаше човек; посла им јела до ситости.
25Ау мынкат ку тоций пыня челор марь ши ле-а тримис мынкаре сэ се сатуре.
26Пусти небом устоку, и наведе силом својом југ;
26А пус сэ суфле ын черурь вынтул де рэсэрит ши а адус, прин путеря Луй, вынтул де мязэзи.
27И као прахом засу их месом, и као песком морским птицама крилатим;
27А плоуат песте ей карне ка пулберя ши пэсэрь ынарипате кыт нисипул мэрий;
28Побаца их сред логора њиховог, око шатора њихових.
28ле-а фэкут сэ кадэ ын мижлокул таберей лор, де жур ымпрежурул локуинцелор лор.
29И наједоше се и даде им шта су желели.
29Ей ау мынкат ши с-ау сэтурат дин дестул: Думнезеу ле-а дат че дорисерэ.
30Али их још и не прође жеља, још беше јело у устима њиховим,
30Дар н-апукасерэ сэ-шь астымпере бине пофта, мынкаря ле ера ынкэ ын гурэ,
31Гнев се Божји подиже на њих и помори најјаче међу њима, и младиће у Израиљу поби.
31кынд с-а стырнит мыния луй Думнезеу ымпотрива лор, а ловит де моарте пе чей май тарь динтре ей ши а доборыт пе тинерий луй Исраел.
32Преко свега тога још грешише, и не вероваше чудесима Његовим.
32Ку тоате ачестя, ей н-ау ынчетат сэ пэкэтуяскэ ши н-ау крезут ын минуниле Луй.
33И пусти, те дани њихови пролазише узалуд, и године њихове у страху.
33Де ачея, Ел ле-а курмат зилеле ка о суфларе, ле-а курмат аний принтр-ун сфыршит нэпрасник.
34Кад их убијаше, онда притецаху к Њему, и обраћаху се и искаху Бога;
34Кынд ый ловя де моарте, ей Ыл кэутау, се ынторчяу ши се ындрептау спре Думнезеу;
35И помињаху да је Бог одбрана њихова, и Вишњи Избавитељ њихов.
35ышь адучяу аминте кэ Думнезеу есте Стынка лор ши кэ Думнезеул Атотпутерник есте Избэвиторул лор.
36Ласкаху Му устима својим, и језиком својим лагаху Му.
36Дар Ыл ыншелау ку гура ши-Л минцяу ку лимба.
37А срце њихово не беше Њему верно, и не беху тврди у завету Његовом.
37Инима ну ле ера таре фацэ де Ел ши ну ерау крединчошь легэмынтулуй Сэу.
38Али Он беше милостив, и покриваше грех, и не помори их, често заустављаше гнев свој, и не подизаше све јарости своје.
38Тотушь, ын ындураря Луй, Ел яртэ нелеӂюиря ши ну нимичеште; Ышь опреште де мулте орь мыния ши ну дэ друмул ынтреӂий Луй урӂий.
39Опомињаше се да су тело, ветар, који пролази и не враћа се.
39Ел Шь-а адус деч аминте кэ ей ну ерау декыт карне, о суфларе каре трече ши ну се май ынтоарче.
40Колико Га пута расрдише у пустињи, и увредише у земљи где се не живи!
40Де кыте орь с-ау рэзврэтит ей ымпотрива Луй ын пустиу! Де кыте орь Л-ау мыният ей ын пустиетате!
41Све наново кушаше Бога, и Свеца Израиљевог дражише.
41Да, н-ау ынчетат сэ испитяскэ пе Думнезеу ши сэ ынтэрыте пе Сфынтул луй Исраел.
42Не сећаше се руке Његове и дана, у који их избави из невоље,
42Ну шь-ау май адус аминте де путеря Луй, де зиуа кынд й-а избэвит де врэжмаш,
43У који учини у Мисиру знаке своје и чудеса своја на пољу Соану;
43де минуниле пе каре ле-а фэкут ын Еӂипт ши де семнеле Луй минунате дин кымпия Цоан.
44И проврже у крв реке њихове и потоке њихове, да не могоше пити.
44Кум ле-а префэкут рыуриле ын сынӂе ши н-ау путут сэ бя дин апеле лор.
45Посла на њих бубине да их кољу, и жабе да их море.
45Кум а тримис ымпотрива лор ниште муште отрэвитоаре каре й-ау мынкат ши броаште каре й-ау нимичит.
46Летину њихову даде црву, и муку њихову скакавцима.
46Кум ле-а дат холделе прадэ омизилор, родул мунчий лор, прадэ лэкустелор.
47Винограде њихове поби градом, и смокве њихове сланом.
47Кум ле-а прэпэдит вииле, бэтынду-ле ку пятрэ, ши смокиний дин Еӂипт ку гриндинэ.
48Граду предаде стоку њихову, и стада њихова муњи.
48Кум ле-а лэсат вителе прадэ гриндиней ши турмеле, прадэ фокулуй черулуй.
49Посла на њих огњени гнев свој, јарост, срдњу и мржњу, чету злих анђела.
49Ел Шь-а арункат ымпотрива лор мыния Луй апринсэ, урӂия, юцимя ши неказул: о дроайе де ынӂерь адукэторь де ненорочирь.
50Равни стазу гневу свом, не чува душе њихове од смрти, и живот њихов предаде помору.
50Кум Шь-а дат друм слобод мынией, ну ле-а скэпат суфлетул де ла моарте ши ле-а дат вяца прадэ молимей;
51Поби све првенце у Мисиру, први пород по колибама Хамовим.
51кум а ловит пе тоць ынтыий нэскуць дин Еӂипт, пырга путерий ын кортуриле луй Хам.
52И поведе народ свој као овце, и води их као стадо преко пустиње.
52Кум а порнит пе попорул Сэу ка пе ниште ой ши й-а повэцуит ка пе о турмэ ын пустиу.
53Води их поуздано, и они се не бојаше, а непријатеље њихове затрпа море.
53Кум й-а дус фэрэ ничо грижэ, ка сэ ну ле фие фрикэ, яр маря а акоперит пе врэжмаший лор.
54И доведе их на место светиње своје, на ову гору, коју задоби десница Његова.
54Кум й-а адус спре хотарул Луй чел сфынт, спре мунтеле ачеста, пе каре дряпта Луй л-а кыштигат.
55Одагна испред лица њиховог народе; жребом раздели њихово достојање, и по шаторима њиховим насели колена Израиљева.
55Кум а изгонит нямуриле динаинтя лор, ле-а ымпэрцит цара ын пэрць де моштенире ши а пус семинцииле луй Исраел сэ локуяскэ ын кортуриле лор.
56Али они кушаше и срдише Бога Вишњег и уредбе Његове не сачуваше.
56Дар ей ау испитит пе Думнезеул Пряыналт, с-ау рэзврэтит ымпотрива Луй ши н-ау цинут порунчиле Луй,
57Одусташе и одвргоше се, као и оци њихови, слагаше као рђав лук.
57чи с-ау депэртат ши ау фост некрединчошь, ка ши пэринций лор, с-ау абэтут ла о парте, ка ун арк ыншелэтор,
58Увредише Га висинама својим, и идолима својим раздражише Га.
58Л-ау супэрат прин ынэлцимиле лор ши Й-ау стырнит ӂелозия ку идолий лор.
59Бог чу и разгневи се и расрди се на Израиља веома.
59Думнезеу а аузит ши С-а мыният ши а урӂисит рэу де тот пе Исраел.
60Остави насеље своје у Силому, шатор, у коме живљаше с људима.
60А пэрэсит локуинца Луй дин Сило, кортул ын каре локуя ынтре оамень.
61И оправи у ропство славу своју и красоту своју у руке непријатељеве.
61Шь-а дат слава прадэ робией ши мэреция Луй, ын мыниле врэжмашулуй.
62И предаде мачу народ свој, и на достојање своје запламте се.
62А дат прадэ сабией пе попорул Луй ши С-а мыният пе моштениря Луй.
63Младиће његове једе огањ, и девојкама његовим не певаше сватовских песама;
63Пе тинерий луй й-а арс фокул ши фечоареле луй н-ау май фост сэрбэторите ку кынтэрь де нунтэ.
64Свештеници његови падаше од мача, и удовице његове не плакаше.
64Преоций сэй ау кэзут учишь де сабие, ши вэдувеле луй ну с-ау бочит.
65Најпосле, као иза сна пробуди се Господ, прену се као јунак кад се напије вина.
65Атунч, Домнул С-а трезит, ка унул каре а дормит, ка ун витяз ымбэрбэтат де вин,
66И поби непријатеље своје с леђа, вечној срамоти предаде их.
66ши а ловит пе потривничий Луй каре фуӂяу, акоперинду-й ку вешникэ окарэ.
67И не хте шатор Јосифов, и колено Јефремово не изабра.
67Ынсэ а лепэдат кортул луй Иосиф ши н-а алес семинция луй Ефраим,
68Него изабра колено Јудино, гору Сион, која Му омиле.
68чи а алес семинция луй Иуда, мунтеле Сионулуй, пе каре-л юбеште.
69И сагради светињу своју као горње своје станове, и као земљу утврди је довека.
69Шь-а зидит Сфынтул Локаш ка черуриле де ыналт ши таре ка пэмынтул пе каре л-а ынтемеят пе вечь.
70И изабра Давида, слугу свог, и узе га од торова овчијих,
70А алес пе робул Сэу Давид ши л-а луат де ла стаулеле де ой.
71И од дојилица доведе га да пасе народ Његов, Јакова, и наследство Његово, Израиља.
71Л-а луат диндэрэтул оилор каре алэптау, ка сэ паскэ пе попорул Сэу Иаков ши пе моштениря Са Исраел.
72И он их пасе чистим срцем, и води их мудрим рукама.
72Ши Давид й-а кырмуит ку о инимэ неприхэнитэ ши й-а повэцуит ку мынь причепуте.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.