Псалми 44
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
King James Version with Apocrypha
1Боже, својим ушима слушасмо, оци нам наши приповедаше дело које си учинио у њихово време, у старо време.
1We have heard with our ears, O God, our fathers have told us, what work thou didst in their days, in the times of old.
2Руком својом изгнао си народе, а њих посадио; искоренио си племена, а њих намножио.
2How thou didst drive out the heathen with thy hand, and plantedst them; how thou didst afflict the people, and cast them out.
3Јер не задобише земље својим мачем, нити им мишица њихова поможе, него Твоја десница и Твоја мишица, и светлост лица Твог, јер Ти беху омилели.
3For they got not the land in possession by their own sword, neither did their own arm save them: but thy right hand, and thine arm, and the light of thy countenance, because thou hadst a favour unto them.
4Боже, царе мој, Ти си онај исти, пошљи помоћ Јакову!
4Thou art my King, O God: command deliverances for Jacob.
5С Тобом ћемо избости непријатеље своје, и с именом Твојим изгазићемо оне који устају на нас.
5Through thee will we push down our enemies: through thy name will we tread them under that rise up against us.
6Јер се не уздам у лук свој, нити ће ми мач мој помоћи.
6For I will not trust in my bow, neither shall my sword save me.
7Него ћеш нас Ти избавити од непријатеља наших, и ненавиднике наше посрамићеш.
7But thou hast saved us from our enemies, and hast put them to shame that hated us.
8Богом ћемо се хвалити сваки дан, и име Твоје славићемо довека.
8In God we boast all the day long, and praise thy name for ever. Selah.
9Али сад си нас повргао и посрамио, и не идеш с војском нашом.
9But thou hast cast off, and put us to shame; and goest not forth with our armies.
10Обраћаш нас те бежимо испред непријатеља, и непријатељи нас наши харају.
10Thou makest us to turn back from the enemy: and they which hate us spoil for themselves.
11Дао си нас као овце да нас једу, и по народима расејао си нас.
11Thou hast given us like sheep appointed for meat; and hast scattered us among the heathen.
12У бесцење си продао народ свој, и ниси му подигао цене.
12Thou sellest thy people for nought, and dost not increase thy wealth by their price.
13Дао си нас на подсмех суседима нашим, да нам се ругају и срамоте нас који живе око нас.
13Thou makest us a reproach to our neighbours, a scorn and a derision to them that are round about us.
14Начинио си од нас причу у народа, гледајући нас машу главом туђинци.
14Thou makest us a byword among the heathen, a shaking of the head among the people.
15Сваки је дан срамота моја преда мном, и стид је попао лице моје.
15My confusion is continually before me, and the shame of my face hath covered me,
16Од речи подсмевачевих и ругачевих, и од погледа непријатељевих и осветљивчевих.
16For the voice of him that reproacheth and blasphemeth; by reason of the enemy and avenger.
17Све ово снађе нас; али не заборависмо Тебе, нити преступисмо завет Твој.
17All this is come upon us; yet have we not forgotten thee, neither have we dealt falsely in thy covenant.
18Не одступи натраг срце наше, и стопе наше не зађоше с пута Твог.
18Our heart is not turned back, neither have our steps declined from thy way;
19Кад си нас био у земљи змајевској, и покривао нас сеном смртним,
19Though thou hast sore broken us in the place of dragons, and covered us with the shadow of death.
20Онда да бејасмо заборавили име Бога свог и подигли руке своје к Богу туђем,
20If we have forgotten the name of our God, or stretched out our hands to a strange god;
21Не би ли Бог изнашао то? Јер Он зна тајне у срцу.
21Shall not God search this out? for he knoweth the secrets of the heart.
22А убијају нас за Тебе сваки дан; с нама поступају као с овцама кланицама.
22Yea, for thy sake are we killed all the day long; we are counted as sheep for the slaughter.
23Устани, што спаваш, Господе! Пробуди се, немој одбацити засвагда.
23Awake, why sleepest thou, O Lord? arise, cast us not off for ever.
24Зашто кријеш лице своје? Заборављаш невољу и муку нашу?
24Wherefore hidest thou thy face, and forgettest our affliction and our oppression?
25Душа наша паде у прах, тело је наше бачено на земљу.
25For our soul is bowed down to the dust: our belly cleaveth unto the earth.
26Устани, помоћи наша, и избави нас ради милости своје.
26Arise for our help, and redeem us for thy mercies’ sake.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.