Псалми 44
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Chinese Union Version, punctuated (Traditional)
1Боже, својим ушима слушасмо, оци нам наши приповедаше дело које си учинио у њихово време, у старо време.
1上帝啊，你在古時， 我們列祖的日子所行的事， 我們親耳聽見了； 我們的列祖也給我們述說過。
2Руком својом изгнао си народе, а њих посадио; искоренио си племена, а њих намножио.
2你曾用手趕出外邦人， 卻栽培了我們列祖； 你苦待列邦， 卻叫我們列祖發達。
3Јер не задобише земље својим мачем, нити им мишица њихова поможе, него Твоја десница и Твоја мишица, и светлост лица Твог, јер Ти беху омилели.
3因為他們不是靠自己的刀劍得地土， 也不是靠自己的膀臂得勝， 乃是靠你的右手、你的膀臂， 和你臉上的亮光， 因為你喜悅他們。
4Боже, царе мој, Ти си онај исти, пошљи помоћ Јакову!
4上帝啊，你是我的王； 求你出令使 雅各 得勝。
5С Тобом ћемо избости непријатеље своје, и с именом Твојим изгазићемо оне који устају на нас.
5我們靠你要推倒我們的敵人， 靠你的名要踐踏那起來攻擊我們的人。
6Јер се не уздам у лук свој, нити ће ми мач мој помоћи.
6因為，我必不靠我的弓； 我的刀也不能使我得勝。
7Него ћеш нас Ти избавити од непријатеља наших, и ненавиднике наше посрамићеш.
7惟你救了我們脫離敵人， 使恨我們的人羞愧。
8Богом ћемо се хвалити сваки дан, и име Твоје славићемо довека.
8我們終日因上帝誇耀， 還要永遠稱謝你的名。 （細拉）
9Али сад си нас повргао и посрамио, и не идеш с војском нашом.
9但如今你丟棄了我們，使我們受辱， 不和我們的軍兵同去。
10Обраћаш нас те бежимо испред непријатеља, и непријатељи нас наши харају.
10你使我們向敵人轉身退後； 那恨我們的人任意搶奪。
11Дао си нас као овце да нас једу, и по народима расејао си нас.
11你使我們當作快要被吃的羊， 把我們分散在列邦中。
12У бесцење си продао народ свој, и ниси му подигао цене.
12你賣了你的子民也不賺利， 所得的價值並不加添你的 資財 。
13Дао си нас на подсмех суседима нашим, да нам се ругају и срамоте нас који живе око нас.
13你使我們受鄰國的羞辱， 被四圍的人嗤笑譏刺。
14Начинио си од нас причу у народа, гледајући нас машу главом туђинци.
14你使我們在列邦中作了笑談， 使眾民向我們搖頭。
15Сваки је дан срамота моја преда мном, и стид је попао лице моје.
15我的凌辱終日在我面前， 我臉上的羞愧將我遮蔽，
16Од речи подсмевачевих и ругачевих, и од погледа непријатељевих и осветљивчевих.
16都因那辱罵毀謗人的聲音， 又因仇敵和報仇人的緣故。
17Све ово снађе нас; али не заборависмо Тебе, нити преступисмо завет Твој.
17這都臨到我們身上， 我們卻沒有忘記你， 也沒有違背你的約。
18Не одступи натраг срце наше, и стопе наше не зађоше с пута Твог.
18我們的心沒有退後； 我們的腳也沒有偏離你的路。
19Кад си нас био у земљи змајевској, и покривао нас сеном смртним,
19你在野狗之處壓傷我們， 用死蔭遮蔽我們。
20Онда да бејасмо заборавили име Бога свог и подигли руке своје к Богу туђем,
20倘若我們忘了上帝的名， 或向別神舉手，
21Не би ли Бог изнашао то? Јер Он зна тајне у срцу.
21上帝豈不鑒察這事嗎？ 因為他曉得人心裏的隱秘。
22А убијају нас за Тебе сваки дан; с нама поступају као с овцама кланицама.
22我們為你的緣故終日被殺； 人看我們如將宰的羊。
23Устани, што спаваш, Господе! Пробуди се, немој одбацити засвагда.
23主啊，求你睡醒，為何儘睡呢？ 求你興起，不要永遠丟棄 我們 ！
24Зашто кријеш лице своје? Заборављаш невољу и муку нашу?
24你為何掩面， 不顧我們所遭的苦難和所受的欺壓？
25Душа наша паде у прах, тело је наше бачено на земљу.
25我們的性命伏於塵土； 我們的肚腹緊貼地面。
26Устани, помоћи наша, и избави нас ради милости своје.
26求你起來幫助我們！ 憑你的慈愛救贖我們！
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.