Žalmy
Chapter 102
Kralice Bible (1613)
vs Daničić–Karadžić B…
Aa
Text size
Line width
Verse numbers

Žalmy 102

Kralice Bible (1613)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Modlitba chudého, když sevřín jsa, před Hospodinem vylévá žádosti své.
1Господе! Чуј молитву моју, и вика моја нек изађе преда Те.
2Hospodine, slyš modlitbu mou, a volání mé přijdiž k tobě.
2Немој одвратити лице своје од мене; у дан кад сам у невољи пригни к мени ухо своје, у дан кад Те призивам, похитај, услиши ме.
3Neskrývej tváři své přede mnou, v den ssoužení mého nakloň ke mně ucha svého; když k tobě volám, rychle vyslyš mne.
3Јер прођоше као дим дани моји, кости моје као топионица огореше.
4Nebo mizejí jako dým dnové moji, a kosti mé jako ohniště vypáleny jsou.
4Покошено је као трава и посахло срце моје, да заборавих јести хлеб свој.
5Poraženo jest jako bylina, a usvadlo srdce mé, tak že jsem chleba svého jísti zapomenul.
5Од уздисања мог приону кост моја за месо моје.
6Od hlasu lkání mého přilnuly kosti mé k kůži mé.
6Постадох као гем у пустињи; ја сам као сова на зидинама.
7Podobný jsem učiněn pelikánu na poušti, jsem jako výr na pustinách.
7Не спавам, и седим као птица без друга на крову.
8Bdím, a jsem jako vrabec osamělý na střeše.
8Сваки дан руже ме непријатељи моји, и који су се помамили на мене, мном се уклињу.
9Každý den utrhají mi nepřátelé moji, a posměvači moji proklínají mnou.
9Једем пепео као хлеб, и пиће своје растварам сузама.
10Nebo jídám popel jako chléb, a k nápoji svému slz přiměšuji,
10Од гнева Твог и срдње Твоје; јер подигавши ме бацио си ме.
11Pro rozhněvání tvé a zažžený hněv tvůj; nebo zdvihna mne, hodils mnou.
11Дани су моји као сен, који пролази, и ја као трава осуших се.
12Dnové moji jsou jako stín nachýlený, a já jako tráva usvadl jsem.
12А Ти, Господе, остајеш довека, и спомен Твој од колена до колена.
13Ale ty, Hospodine, na věky zůstáváš, a památka tvá od národu až do pronárodu.
13Ти ћеш устати, смиловаћеш се на Сион, јер је време смиловати се на њ, јер је дошло време;
14Ty povstana, smiluješ se nad Sionem, nebo čas jest učiniti milost jemu, a čas uložený přišel.
14Јер слугама Твојим омиле и камење његово, и прах његов жале.
15Nebo líbost mají služebníci tvoji v kamení jeho, a nad prachem jeho slitují se,
15Тада ће се незнабошци бојати имена Господњег, и сви цареви земаљски славе Његове;
16Aby se báli pohané jména Hospodinova, a všickni králové země slávy tvé,
16Јер ће Господ сазидати Сион, и јавити се у слави својој;
17Když by Hospodin vzdělal Sion, a ukázal se v slávě své,
17Погледаће на молитву оних који немају помоћи, и неће се оглушити молбе њихове.
18Když by popatřil k modlitbě poníženého lidu, nepohrdaje modlitbou jejich.
18Написаће се ово потоњем роду, и народ наново створен хвалиће Господа.
19Budeť to zapsáno pro budoucí potomky, a lid, kterýž má stvořen býti, chváliti bude Hospodina,
19Што је приникао са свете висине своје, Господ погледао с неба на земљу.
20Že shlédl s výsosti svatosti své. Hospodin s nebe na zemi že popatřil,
20Да чује уздисање сужњево, и одреши синове смртне;
21Aby vyslyšel vzdychání vězňů, a rozvázal ty, kteříž již k smrti oddání byli,
21Да би казивали на Сиону име Господње и хвалу Његову у Јерусалиму,
22Aby vypravovali na Sionu jméno Hospodinovo, a chválu jeho v Jeruzalémě,
22Кад се скупе народи и царства да служе Господу.
23Když se spolu shromáždí národové a království, aby sloužili Hospodinu.
23Строшио је на путу крепост моју, скратио дане моје.
24Ztrápilť jest na cestě sílu mou, ukrátil dnů mých,
24Рекох: Боже мој! Немој ме узети у половини дана мојих. Твоје су године од колена до колена.
25Až jsem řekl: Můj Bože, nebeř mne u prostřed dnů mých; od národu zajisté až do pronárodu jsou léta tvá,
25Давно си поставио земљу, и небеса су дело руку Твојих.
26I prvé nežlis založil zemi, a dílo rukou svých, nebesa.
26То ће проћи, а Ти ћеш остати; све ће то као хаљина оветшати, као хаљину променићеш их и промениће се.
27Onať pominou, ty pak zůstáváš; všecky ty věci jako roucho zvetšejí, jako oděv změníš je, a změněny budou.
27Али Ти си тај исти и године Твоје неће истећи.
28Ty pak jsi tentýž, a léta tvá nikdy nepřestanou.
28Синови ће слуга Твојих живети, и семе ће се њихово утврдити пред лицем Твојим.
29Synové služebníků tvých bydliti budou, a símě jejich zmocní se před tebou.
no verse 29 in this text

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.