Žalmy 22
Kralice Bible (1613)Translation
Kralice Bible (1613)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Přednímu zpěváku k času jitřnímu, žalm Davidův.
1Боже, Боже мој! Зашто си ме оставио удаљивши се од спасења мог, од речи вике моје?
2Bože můj, Bože můj, pročež jsi mne opustil? Vzdálils se od spasení mého a od slov naříkání mého.
2Боже мој! Вичем дању, а Ти ме не слушаш, и ноћу али немам мира.
3Bože můj, přes celý den volám, a neslyšíš, i v noci, a nemohu se utajiti.
3Свети, који живиш у похвалама Израиљевим!
4Ty zajisté jsi svatý, zůstávající vždycky k veliké chvále Izraelovi.
4У Тебе се уздаше оци наши, уздаше се, и Ти си их избављао.
5V toběť doufali otcové naši, doufali, a vysvobozovals je.
5Тебе призиваше, и спасаваше се; у Тебе се уздаше, и не осташе у срамоти.
6K tobě volávali, a spomáhals jim; v tobě doufali, a nebývali zahanbeni.
6А ја сам црв, а не човек; подсмех људима и руг народу.
7Já pak červ jsem, a ne člověk, útržka lidská a povrhel vůbec.
7Који ме виде, сви ми се ругају, разваљују уста, машу главом,
8Všickni, kteříž mne vidí, posmívají se mi, ošklebují se, a hlavami potřásají, říkajíce:
8И говоре: ослонио се на Господа, нека му помогне; нека га избави, ако га милује.
9Spustiltě se na Hospodina, nechť ho vysvobodí; nechať jej vytrhne, poněvadž se mu v něm zalíbilo.
9Та, Ти си ме извадио из утробе; Ти си ме умирио на сиси матере моје.
10Ješto ty jsi, kterýž jsi mne vyvedl z života, ustaviv mne v doufání při prsích matky mé.
10За Тобом пристајем од рођења, од утробе матере моје Ти си Бог мој.
11Na tebeť jsem uvržen od narození svého, od života matky mé Bůh můj ty jsi.
11Не удаљуј се од мене; јер је невоља близу, а нема помоћника.
12Nevzdalujž se ode mne, nebo ssoužení blízké jest, a nemám spomocníka.
12Оптече ме мноштво телаца; јаки волови васански опколише ме;
13Obkličujíť mne býkové mnozí, silní volové z Bázan obstupují mne.
13Развалише на ме уста своја. Лав је гладан и риче.
14Otvírají na mne ústa svá, jako lev rozsapávající a řvoucí.
14Као вода разлих се; расуше се све кости моје; срце моје поста као восак, растопило се у мени.
15Jako voda rozplynul jsem se, a rozstoupily se všecky kosti mé, a srdce mé jako vosk rozpustilo se u prostřed vnitřností mých.
15Сасуши се као цреп крепост моја, и језик мој приону за грло, и у прах смртни мећеш ме.
16Vyprahla jako střepina síla má, a jazyk můj přilnul k dásním mým, anobrž v prachu smrti položils mne.
16Опколише ме пси многи; чета зликоваца иде око мене, прободоше руке моје и ноге моје.
17Nebo psi obskočili mne, rota zlostníků oblehla mne, zprobijeli ruce mé i nohy mé.
17Могао бих избројати све кости своје. Они гледају, и од мене начинише ствар за гледање.
18Mohl bych sčísti všecky kosti své, oni pak hledí na mne, a dívají se mi.
18Деле хаљине моје међу собом, и за доламу моју бацају жреб.
19Dělí mezi sebou roucha má, a o můj oděv mecí los.
19Али Ти, Господе, не удаљуј се. Сило моја, похитај ми у помоћ.
20Ale ty, Hospodine, nevzdalujž se, sílo má, přispěj k spomožení mému.
20Избави од мача душу моју, од пса јединицу моју.
21Vychvať od meče duši mou, a z moci psů jedinkou mou.
21Сачувај ме од уста лавових, и од рогова биволових, чувши, избави ме.
22Zachovej mne od úst lva, a od rohů jednorožcových vyprosť mne.
22Казујем име Твоје браћи; усред скупштине хвалићу Те.
23I budu vypravovati bratřím svým o jménu tvém, u prostřed shromáždění chváliti tě budu, řka:
23Који се бојите Господа, хвалите Га. Све семе Јаковљево! Поштуј Га. Бој Га се, све семе Израиљево!
24Kteříž se bojíte Hospodina, chvalte jej, všecko símě Jákobovo ctěte jej, a boj se ho všecka rodino Izraelova.
24Јер се не оглуши молитве ништег нити је одби; не одврати од њега лице своје, него га услиши кад Га зазва.
25Nebo nepohrdá, ani se odvrací od trápení ztrápeného, aniž skrývá tváři své od něho, nýbrž když k němu volá, vyslýchá jej.
25Тебе ћу хвалити на скупштини великој; завете своје свршићу пред онима који се Њега боје.
26O tobě chvála má v shromáždění velikém, sliby své plniti budu před těmi, kteříž se bojí tebe.
26Нека једу убоги и насите се, и нека хвале Господа који Га траже; живо да буде срце ваше довека.
27Jísti budou tiší a nasyceni budou, chváliti budou Hospodina ti, kteříž ho hledají, živo bude srdce vaše na věky.
27Опоменуће се и обратиће се ка Господу сви крајеви земаљски, и поклониће се пред Њим сва племена незнабожачка.
28Rozpomenou a obrátí se k Hospodinu všecky končiny země, a skláněti se budou před ním všecky čeledi národů.
28Јер је Господње царство; Он влада народима.
29Nebo Hospodinovo jest království, a onť panuje nad národy.
29Јешће и поклониће се сви претили на земљи; пред Њим ће пасти сви који силазе у прах, који не могу сачувати душу своју у животу.
30Jísti budou a skláněti se před ním všickni tuční země, jemu se klaněti budou všickni sstupující do prachu, a kteříž duše své nemohou při životu zachovati.
30Семе ће њихово служити Њему. Казиваће се за Господа роду потоњем.
31Símě jejich sloužiti mu bude, a přičteno bude ku Pánu v každém věku.
31Доћи ће, и казиваће правду Његову људима његовим, који ће се родити; јер је Он учинио ово.
32Přijdouť, a lidu, kterýž z nich vyjde, vypravovati budou spravedlnost jeho; nebo ji skutkem vykonal.
no verse 32 in this text
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.