Žalmy 74
Kralice Bible (1613)Translation
Kralice Bible (1613)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Vyučující, Azafův. Proč, ó Bože, nás tak do konce zamítáš? Proč roznícena jest prchlivost tvá proti stádci pastvy tvé?
1Зашто се, Боже, срдиш на нас дуго; дими се гнев Твој на овце паше Твоје?
2Rozpomeň se na shromáždění své, jehož jsi od starodávna dobyl a vykoupil, na proutek dědictví svého, na Sion horu tuto, na níž přebýváš.
2Опомени се сабора свог, који си стекао од старине, искупио себи у наследну државу, горе Сиона, на којој си се населио.
3Přispějž k hrozným pustinám. Jak všecko pohubil nepřítel v svatyni!
3Подигни стопе своје на старе развалине: све је разрушио непријатељ у светињи.
4Řvali nepřátelé tvoji u prostřed shromáždění tvých, a na znamení toho zanechali množství korouhví svých.
4Ричу непријатељи Твоји на месту сабора Твојих, своје обичаје постављају место наших обичаја.
5Za hrdinu jmín byl ten, kterýž co nejvýše zdvihl sekeru, roubaje vazbu dříví jeho.
5Видиш, они су као онај који подиже секиру на сплетене гране у дрвета.
6A nyní již řezby jeho napořád sekerami a palicemi otloukají.
6Све у њему што је резано разбише секирама и брадвама.
7Uvrhli oheň do svatyně tvé, na zem zřítivše, poškvrnili příbytku jména tvého.
7Огњем сажегоше светињу Твоју; на земљу обаливши оскврнише стан имена Твог.
8Řekli v srdci svém: Vyhubme je napořád. Takž vypálili všecky stánky Boha silného v zemi.
8Рекоше у срцу свом: Потримо их сасвим. Попалише сва места сабора Божијих на земљи.
9Znamení svých nevidíme, jižť není proroka, aniž jest mezi námi, kdo by věděl, dokud to stane.
9Обичаја својих не видимо, нема више пророка, и нема у нас ко би знао докле ће то трајати.
10I dokudž, ó Bože, útržky činiti bude odpůrce? A nepřítel ustavičně-liž rouhati se bude jménu tvému?
10Докле ће се, Боже, ругати насилник? Хоће ли довека противник пркосити имену Твом?
11Proč zdržuješ ruku svou, a pravice své z lůna svého nevzneseš?
11Зашто устављаш руку своју и десницу своју? Пружи из недара својих, и истреби их.
12Však jsi ty, Bože, král můj od starodávna, působíš hojné spasení u prostřed země.
12Боже, царе мој, који од старине твориш спасење посред земље!
13Ty silou svou rozdělil jsi moře, a potřels hlavy draků u vodách.
13Ти си силом својом раскинуо море, и сатро главе воденим наказама.
14Ty jsi potřel hlavu Leviatanovi, dal jsi jej za pokrm lidu na poušti.
14Ти си размрскао главу крокодилу, дао га онима који живе у пустињи да га једу.
15Ty jsi otevřel vrchoviště a potoky, ty jsi osušil i řeky prudké.
15Ти си отворио изворе и потоке, Ти си исушио реке које не пресишу.
16Tvůjť jest den, tvá jest také i noc, světlo i slunce ty jsi učinil.
16Твој је дан и Твоја је ноћ, Ти си поставио звезде и сунце.
17Ty jsi založil všecky končiny země, léto i zimy ty jsi sformoval.
17Ти си утврдио све крајеве земаљске, лето и зиму Ти си уредио.
18Rozpomeniž se na to, že útržky činil ten odpůrce Hospodinu, a lid bláznivý jak se jménu tvému rouhal.
18Опомени се тога, непријатељ се руга Господу, и народ безумни не мари за име Твоје.
19Nevydávejž té zběři duše hrdličky své, na stádce chudých svých nezapomínej se na věky.
19Не дај зверима душу грлице своје, немој заборавити стадо страдалаца својих засвагда.
20Ohlédni se na smlouvu; nebo plní jsou i nejtmavější koutové země peleší ukrutnosti.
20Погледај на завет; јер су све пећине земаљске пуне станова безакоња.
21Nechažť bídní neodcházejí s hanbou, chudý a nuzný ať chválí jméno tvé.
21Невољник нек се не врати срамотан, ништи и убоги нека хвале име Твоје.
22Povstaniž, ó Bože, a veď při svou, rozpomeň se na pohanění, kteréžť se děje od nesmyslných na každý den.
22Устани, Боже, брани ствар своју, опомени се како Ти се безумник руга сваки дан!
23Nezapomínej se na vykřikování svých nepřátel, a na hluk proti tobě povstávajících, kterýž se silí ustavičně.
23Не заборави обести непријатеља својих, вике, коју једнако дижу противници Твоји!
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.