Žalmy 141
Kralice Bible (1613)Translation
Kralice Bible (1613)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Žalm Davidův. Hospodine, k toběť volám, pospěš ke mně; pozoruj hlasu mého, když tebe vzývám.
1Господе, вичем к Теби, похитај к мени, чуј глас мољења мог, кад вичем к Теби.
2Budiž příjemná modlitba má, jako kadění před oblíčejem tvým, pozdvižení rukou mých, jako obět večerní.
2Нек изађе молитва моја као кад пред лице Твоје, дизање руку мојих као принос, вечерњи.
3Polož, Hospodine, stráž ústům mým, ostříhej dveří rtů mých.
3Постави, Господе, стражу код језика мог, чувај врата уста мојих.
4Nedopouštěj srdci mému uchýliti se ke zlé věci, k činění skutků bezbožných, s muži činícími nepravost, a abych nebyl přelouzen líbostmi jejich.
4Не дај срцу мом да застрани на зле помисли, да чини дела безбожна с људима који поступају неправедно; и да не окусим сладости њихове.
5Nechť mne bije spravedlivý, přijmu to za dobrodiní, a nechť tresce mne, bude mi to olej nejčistší, kterýž neprorazí hlavy mé, ale ještěť modlitba má platná bude proti zlosti jejich.
5Нека ме бије праведник, то је милост; нека ме кара, то је уље за главу моју; глава моја неће одбацити, ако ће и више; него је молитва моја против злоће њихове.
6Smetáni jsou do míst skalnatých soudcové jejich, aby slyšeli slova má, nebo jsou libá.
6Расуше се по каменим врлетима судије њихове, и чуше речи моје како су благе.
7Jako když někdo roubá a štípá dříví na zemi, tak se rozletují kosti naše až k ústům hrobovým.
7Као кад ко сече и теше, тако се разлетеше кости наше до чељусти паклених.
8Ale k toběť, Hospodine Pane, oči mé; v tebe doufám, nevylévej duše mé.
8Али су к Теби, Господе, Господе, управљене очи моје, у Тебе се уздам, немој одбацити душу моју.
9Zachovej mne od osídla, kteréž mi roztáhli, a od sítek činících nepravost.
9Сачувај ме од замке, коју ми метнуше, од лукавства оних, који чине безакоње.
10Nechť padnou hromadně do sítek svých bezbožní, a já zatím přejdu.
10Пашће у мреже своје безбожници, а ја ћу један проћи.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.