Žalmy 144

Kralice Bible (1613)

Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic

1Davidův. Požehnaný Hospodin skála má, kterýž učí ruce mé boji, a prsty mé bitvě.

1Благословен Господ, град мој, који учи руке моје боју, прсте моје рату,

2Milosrdenství mé a hrad můj, útočiště mé, vysvoboditel můj, a štít můj, protož v něhoť já doufám; onť mi podmaňuje lidi.

2Добротвор мој и ограда моја, уточиште моје и Избавитељ мој, Штит мој, Онај у кога се уздам, који ми покорава народ мој.

3Hospodine, co jest člověk, že se znáš k němu, a syn člověka, že ho sobě tak vážíš?

3Господе! Шта је човек, те знаш за њ, и син смртнога, те га пазиш?

4Èlověk marnosti podobný jest, dnové jeho jako stín pomíjející.

4Човек је као ништа; дани су његови као сен, који пролази.

5Hospodine, nakloň svých nebes a sstup, dotkni se hor, a kouřiti se budou.

5Господе! Савиј небеса своја, и сиђи; дотакни се гора, и задимиће се.

6Sešli hromobití a rozptyl je, vypusť střely své a poraz je.

6Севни муњом, и разагнај их; пусти стреле своје, и распи их.

7Vztáhni ruku svou s výsosti, vysvoboď mne, a vytrhni mne z vod mnohých, z ruky cizozemců.

7Пружи руку своју с висине, избави ме и извади ме из воде велике, из руку туђинаца,

8Jejichž ústa mluví marnost, a pravice jejich jest pravice lživá.

8Којих уста говоре ништавне ствари, и којих је десница десница лажна.

9Bože, píseň novou zpívati budu tobě na loutně, a na desíti strunách žalmy tobě prozpěvovati,

9Боже! Песму нову певаћу Ти, у псалтир од десет жица удараћу Теби,

10Dávajícímu vítězství králům, a vysvobozujícímu Davida, služebníka svého od meče vražedlného.

10Који дајеш спасење царевима, и Давида слугу свог избављаш од љутог мача.

11Vysvoboď mne, a vytrhni mne z ruky cizozemců, jejichž ústa mluví marnost, a pravice jejich pravice lživá.

11Избави ме и отми ме из руке туђинаца, којих уста говоре ништавне ствари, и којих је десница десница лажна.

12Aby synové naši byli jako štípkové zdárně rostoucí v mladosti své, a dcery naše jako úhelní kamenové, tesaní ku podobenství chrámu.

12Синови наши нека буду као биље, које весело одрасте у младости; кћери наше као ступови прекрасно израђени у двору;

13Špižírny naše plné ať vydávají všelijaké potravy; dobytek náš ať rodí na tisíce, a na deset tisíců v stájích našich.

13Житнице наше пуне, обилне сваким житом; овце наше нек се множе на хиљаде и на сто хиљада по становима нашим.

14Volové naši ať jsou vytylí; ať není vpádu ani zajetí, ani naříkání na ulicích našich.

14Волови наши нека буду товни; нека не буду нападања, ни бежања, ни тужњаве по улицама нашим.

15Blahoslavený lid, jemuž se tak děje, blahoslavený ten lid, jehož Hospodin Bohem jest.

15Благо народу, у ког је све овако! Благо народу, у ког је Господ Бог!

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.